Učitelj je borac protiv neznanja, on krči puteve kojim ćeš ići kroz život. To je odgovornost, odvažnost i više od zanimanja – to je poziv.
Učitelj iz Prokuplja Marko Čikarić jedan je od onih vrednih primera iz učiteljske profesije koji žive svoj posao. Kada je kao prvi radni zadatak dobio da oživi školu u planinskom selu Tovrljane nije ni slutio u kom smeru će krenuti njegova životna priča.
Za đake i meštane on je više od učitelja – prijatelj, podrška, neko ko brine. Ovenčan Virtus nagradom za filantropiju, koju dodeljuje Trag fondacija, on tvrdi da mu je najveće priznanje što učenici veruju u njega.
Ako učitelji menjaju svet, mladi Čikarić je pravi pokazatelj kako se to radi. On razvozi svoje đake od škole do kuće kad ih zaveje sneg, osigurava donacije i čini sve što je u njegovoj moći da osavremeni nastavu.
Od table, klupa i katedre do savremene učionice
Nakon 22 godine u selu Tovrljane u Toplici školsko zvono se čulo ponovo 2015. godine. Za učitelja je postavljen mladi učitelj Marko Čikarić. Jedan od meštana sela ustupio je staru kuću za školu „Svetislav Mirković Nenad“ i nastava za četiri đaka mogla je da počne.
Osim znanjem, učitelj je došao naoružan i elanom pa je tako brzo od stare učionice sa tablom, klupama i katedrom napravio odličan prostor za učenje.
– Samo sam rekao ljudima kako deca žele da uče i želeo sam da imaju prava kao i sva gradska deca. Prvo su se priključili meštani sela, a onda su počeli da se javljaju i bivši đaci škole. Uglavnom bi donirali đacima školski pribor, ali bilo je primera gde se žena javila da pokloni zavese! Na veliku pomoć smo mogli da računamo i od grada Prokuplja, od firme „Leoni“ i drugih preduzeća i pojedinaca iz zemlje i inostranstva. – priča učitelj Marko.
Zalaganjem učitelja učionica u kojoj danas uče deca u Tovrljanu ima nove prozore, interaktivnu belu tablu, laptop, malu biblioteku i sva moderna nastavna sredstva.
Dobro jutro, učo!
Selo Tovrljane nalazi se na planini Sokolovica, 35 kilometara od Prokuplja, u parku prirode Radan planine. Život u ovim krajevima nije lak, ljudi se bore sa prirodom, rade i žele da o(p)stanu. Dolaskom učitelja Marka imaju razlog više za to – škola je iz godine u godinu sve bolje uređena. Učionica je moderna, dvorište ima igralište, a roditelji ne moraju decu da voze svakoga dana do škole u drugom selu ili čak do grada.
– Od početka je tako, kako se pojavim pozdrave me sa „Dobro jutro, učo!“ Ja nisam samo učitelj, ja sam im glavni dobavljač, vozim decu od kuće do škole i nazad kad je zima. U svakoj me kući dočekaju kao da sam rod rođeni. Velika je odgovornost na meni, zbog tog poverenja ja se maksimalno dajem da ova škola opstane. – kaže Marko.
Ljubav prema prosveti – kao porodično nasleđe
Osim na fakultetu, osnovne didaktičke principe ovaj učitelj imao je priliku da usvoji i kod kuće – od majke učiteljice.
– Ja zapravo nisam bio siguran čime želim da se bavim kad sam upisivao fakultet. Majčina ljubav prema prosveti, deci i uopšte radu u školi prenela se nekako lako na mene. Na studijama se to samo produbilo, a sad mogu da kažem da je za mene rad u školi u Tovrljanu ono što bi moglo da se nazove rad sa svrhom. Uživam dok predajem, podučavam i uvek kažem kako lekar leči telo, a učitelj od neznanja. Ja sam svoj poziv našao. – priča učitelj Marko.
Tokom višegodišnjeg rada bilo je prilika i za međusobnu saradnju, pa je tako Markova majka Slavica koja predaje u školi u gradu vodila svoje đake u posetu školi u Tovrljanu. Zajedno su organizovali priredbe za kraj školske godine, bili učesnici lokalnog sabora, ali su isto tako i tovrljanski đaci bili gosti u gradu u okviru manifestacije Dečja nedelja.
Novogodišnji paketići za đake
Pored toga što nastoji da svakom učeniku ponaosob priđe i pomogne da savlada gradivo, Marko se trudi da im škola postane druga kuća i izvor radosti. Svake godine pred Novu godinu obezbedi za sve svoje đake novogodišnje paketiće.
– Moram da kažem da nam lokalna samouprava mnogo izlazi u susret da škola zaista raste i napreduje. Mnoge firme, ali i pojedinci iz Prokuplja pomažu takođe. Na primer, još se nije desilo da dočekamo novogodišnje i božićne praznike bez paketića. Ta sreća na dečjim licima ne može se opisati.
VIRTUS nagrada za filantropiju – neočekivano priznanje
Markova ljubav prema deci, učiteljskom pozivu i selu prepoznata je mnogo dalje od granica atara sela Tovrljane, Trnovi Laz i Arbanaška. Naime, zbog filantropskog rada i doprinosa razvoju zajednice nominovan je 2020. godine za VIRTUS nagradu, koju dodeljuje TRAG fondacija.
Kao dobitnik specijalne nagrade za filantropiju, učitelj Marko kaže da je to izuzetna čast, ali i pravo iznenađenje.
– Zanimljivo mi je bilo kad su me novinari nazivali dobrotovorom sa učiteljskom platom. Meni su rad sa decom u Tovrljanu i svakodnevni susreti sa seljanima došli nekako prirodno. TRAG fondacija me je prepoznala po dobru, i ja to mnogo cenim, ali mi je naročito važno što ovi ljudi ovde u meni vide prijatelja. Njima malo znače velike reči kao što je npr. filantropija, više im je stalo do dela. Mislim da je ljudski, kad sam već u prilici, da pomognem. Zaista mi nije teško, ako treba nekad i vikendom da im donesem nešto iz grada. Tokom nedelje, kad se vraćam posle nastave u grad povezem bilo koga da pozavršava svoje obaveze. Ovi dobri ljudi znaju da mogu da se oslone na mene i ja sam na tome mnogo zahvalan. Uz dečji osmeh to je moja najdraža nagrada – priča Marko.
Pored Virtus nagrade, učitelj Čikarić je prošle godine dobio i priznanje od Kadetskog parlamenta Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu za očuvanje tradicije.
Čikarić kaže kako mu je svaka nagrada i pohvala vetar u leđa i da iz dana u dan njegova motivacija raste. Ono što je izvesno, uz azbuku i prve računske operacije, sa učiteljom Markom deca iz sela podno Radan planine vrlo uspešno uče nešto još važnije – azbuku života, lepog ponašanja i humanosti.
