Једног дана, у једној школи, учитељ је на табли написао следеће:
9×1=7
9×2=18
9×3=27
9×4=36
9×5=45
9×6=54
9×7=63
9×8=72
9×9=81
9×10=90
Кад је завршио, погледао је ученике, и сви су му се смејали. Први и најлакши одговор био је нетачан. Учитељ је на то рекао: „Први одговор сам намерно написао погрешно, јер сам вас хтео научити нечему важном: сутра ће свет према вама бити окрутан, као што сте ви данас према мени. Као што видите, написао сам 9 исправних одговора, али нико од вас на то није обратио пажњу. Сви сте се само смејали и критиковали ме, због само једне грешке коју сам направио.
Ово вам била је лекција: ‘свет никада неће ценити добра која сте милион пута учинили, него ће критиковати једну грешку коју сте направили”.
Немојте се обесхрабрити, него се уздигните изнад сваког подсмеха и критике!
Да! То је животна истина!
Питам се: “Да ли је то својствено нашем менталитету, да лако уочимо туђе грешке, а све што је тачно и успешно свртавамо у категорију “то је тако нормално, то се подразумева” и немамо навику да похвалимо?”