Када је Шпанија у фебруару 2023. године постала прва европска земља која је увела плаћено менструално одсуство, многи су то поздравили као револуционарни корак ка равноправности и бризи о женском здрављу. Међутим, готово две године касније, подаци откривају нешто што нико није очекивао: жене ово право скоро уопште не користе.
Шта закон омогућава?
Шпански закон даје женама са посебно болним менструалним циклусима право на тродневно плаћено одсуство месечно, са могућношћу продужења на пет дана у тежим случајевима. За добијање овог одсуства потребан је лекарски извештај који потврђује дисменореју или друге менструалне тегобе попут јаких грчева, вртоглавице, мучнине или повраћања.
Алармантна статистика
Иако Шпанија има око 48 милиона становника, дневно менструално одсуство користи мање од пет жена. Овај податак је запањујући и поставља озбиљна питања о јазу између теоријских права и њихове практичне примене.
Зашто жене не користе ово право?
Стигма и страх од осуђивања
Менструација је и даље тема обавијена тишином и нелагодношћу у многим радним окружењима. Жене се плаше да ће бити перципиране као „слабе“, „непоуздане“ или „привилеговане“ ако траже одсуство због менструалних тегоба. У култури која често од жена очекује да „издрже“ бол без жалбе, признање да не можете радити због менструације може се доживети као признање слабости.
Страх од професионалне дискриминације
Многе жене легитимно страхују да би редовно коришћење менструалног одсуства могло негативно утицати на њихову каријеру. Постоји оправдана забринутост да би послодавци могли бити мање склони да запошљавају или унапређују жене због потенцијалне „непредвидивости“ њиховог присуства на послу.
Бирократске препреке
Потреба за лекарским извештајем сваки пут када желите да користите одсуство представља значајну препреку. То значи додатне посете лекару, чекање, трошкове времена и често неугодне разговоре. Многе жене једноставно одлучују да је лакше „претрпети“ него проћи кроз бирократски процес.
Недовољна информисаност
Део проблема може бити и недовољна едукација како самих жена, тако и послодаваца и лекара о овом праву и начину његовог коришћења.
Да ли је менструално одсуство добра идеја?
Одговор није једноставан и зависи од перспективе.
Аргументи ЗА
Признање реалности: За многе жене, менструалне тегобе нису ситница већ озбиљан здравствени проблем који утиче на квалитет живота и радну способност. Дисменореја може бити толико интензивна да чини рад немогућим.
Нормализација разговора: Сама чињеница да закон постоји шаље поруку да менструација није нешто чега треба да се стидимо и да женске биолошке посебности заслужују поштовање у радном окружењу.
Здравствена превентива: Уместо да жене раде под јаким боловима и додатно угрожавају своје здравље, одсуство им даје могућност опоравка.
Аргументи ПРОТИВ
Појачана дискриминација: Парадоксално, право које је требало да помогне женама може их учинити мање привлачним кандидатима за послодавце. То је посебно проблематично у земљама где се жене већ суочавају са економском дискриминацијом.
Стереотипизација: Закон може појачати стереотип да су жене „слабији“ пол или да су њихова тела препрека професионалном успеху.
Практична неефикасност: Шпански пример показује да је могуће имати право на папиру које у пракси не функционише због друштвених и културних баријера.
Алтернативна решења: Уместо специфичног менструалног одсуства, многи експерти предлажу флексибилније приступе као што су бољи општи системи здравственог одсуства, рад од куће, флексибилно радно време или могућност прилагођавања радних обавеза без нужног одсуствовања.
Шта ово значи за нас?
Шпански експеримент са менструалним одсуством поучан је пример како најбоље намере могу наићи на сложене друштвене реалности. За родитеље, посебно мајке, ово питање има додатну тежину: желимо да наше кћерке одрасту у свету који поштује њихова тела и здравље, али такође желимо да имају једнаке шансе у професионалном животу.
Можда кључна лекција није да менструално одсуство јесте или није добра идеја, већ да свако решење мора бити праћено темељном друштвеном променом. Док год постоји стигма око менструације, док год жене страхују од дискриминације, и док год радна окружења нису стварно инклузивна, ни најпрогресивиније законе неће бити лако применити.
Шпанска пионирска мера показала је да закони сами по себи нису довољни. Потребна је свеобухватна културна промена која ће женама омогућити да користе своја права без страха и стигме. До тада, менструално одсуство остаје лепа идеја која чека своју пуну примену.