Kada je Španija u februaru 2023. godine postala prva evropska zemlja koja je uvela plaćeno menstrualno odsustvo, mnogi su to pozdravili kao revolucionarni korak ka ravnopravnosti i brizi o ženskom zdravlju. Međutim, gotovo dve godine kasnije, podaci otkrivaju nešto što niko nije očekivao: žene ovo pravo skoro uopšte ne koriste.
Šta zakon omogućava?
Španski zakon daje ženama sa posebno bolnim menstrualnim ciklusima pravo na trodnevno plaćeno odsustvo mesečno, sa mogućnošću produženja na pet dana u težim slučajevima. Za dobijanje ovog odsustva potreban je lekarski izveštaj koji potvrđuje dismenoreju ili druge menstrualne tegobe poput jakih grčeva, vrtoglavice, mučnine ili povraćanja.
Alarmantna statistika
Iako Španija ima oko 48 miliona stanovnika, dnevno menstrualno odsustvo koristi manje od pet žena. Ovaj podatak je zapanjujući i postavlja ozbiljna pitanja o jazu između teorijskih prava i njihove praktične primene.
Zašto žene ne koriste ovo pravo?
Stigma i strah od osuđivanja
Menstruacija je i dalje tema obavijena tišinom i nelagodnošću u mnogim radnim okruženjima. Žene se plaše da će biti percipirane kao „slabe“, „nepouzdane“ ili „privilegovane“ ako traže odsustvo zbog menstrualnih tegoba. U kulturi koja često od žena očekuje da „izdrže“ bol bez žalbe, priznanje da ne možete raditi zbog menstruacije može se doživeti kao priznanje slabosti.
Strah od profesionalne diskriminacije
Mnoge žene legitimno strahuju da bi redovno korišćenje menstrualnog odsustva moglo negativno uticati na njihovu karijeru. Postoji opravdana zabrinutost da bi poslodavci mogli biti manje skloni da zapošljavaju ili unapređuju žene zbog potencijalne „nepredvidivosti“ njihovog prisustva na poslu.
Birokratske prepreke
Potreba za lekarskim izveštajem svaki put kada želite da koristite odsustvo predstavlja značajnu prepreku. To znači dodatne posete lekaru, čekanje, troškove vremena i često neugodne razgovore. Mnoge žene jednostavno odlučuju da je lakše „pretrpeti“ nego proći kroz birokratski proces.
Nedovoljna informisanost
Deo problema može biti i nedovoljna edukacija kako samih žena, tako i poslodavaca i lekara o ovom pravu i načinu njegovog korišćenja.
Da li je menstrualno odsustvo dobra ideja?
Odgovor nije jednostavan i zavisi od perspektive.
Argumenti ZA
Priznanje realnosti: Za mnoge žene, menstrualne tegobe nisu sitnica već ozbiljan zdravstveni problem koji utiče na kvalitet života i radnu sposobnost. Dismenoreja može biti toliko intenzivna da čini rad nemogućim.
Normalizacija razgovora: Sama činjenica da zakon postoji šalje poruku da menstruacija nije nešto čega treba da se stidimo i da ženske biološke posebnosti zaslužuju poštovanje u radnom okruženju.
Zdravstvena preventiva: Umesto da žene rade pod jakim bolovima i dodatno ugrožavaju svoje zdravlje, odsustvo im daje mogućnost oporavka.
Argumenti PROTIV
Pojačana diskriminacija: Paradoksalno, pravo koje je trebalo da pomogne ženama može ih učiniti manje privlačnim kandidatima za poslodavce. To je posebno problematično u zemljama gde se žene već suočavaju sa ekonomskom diskriminacijom.
Stereotipizacija: Zakon može pojačati stereotip da su žene „slabiji“ pol ili da su njihova tela prepreka profesionalnom uspehu.
Praktična neefikasnost: Španski primer pokazuje da je moguće imati pravo na papiru koje u praksi ne funkcioniše zbog društvenih i kulturnih barijera.
Alternativna rešenja: Umesto specifičnog menstrualnog odsustva, mnogi eksperti predlažu fleksibilnije pristupe kao što su bolji opšti sistemi zdravstvenog odsustva, rad od kuće, fleksibilno radno vreme ili mogućnost prilagođavanja radnih obaveza bez nužnog odsustvovanja.
Šta ovo znači za nas?
Španski eksperiment sa menstrualnim odsustvom poučan je primer kako najbolje namere mogu naići na složene društvene realnosti. Za roditelje, posebno majke, ovo pitanje ima dodatnu težinu: želimo da naše kćerke odrastu u svetu koji poštuje njihova tela i zdravlje, ali takođe želimo da imaju jednake šanse u profesionalnom životu.
Možda ključna lekcija nije da menstrualno odsustvo jeste ili nije dobra ideja, već da svako rešenje mora biti praćeno temeljnom društvenom promenom. Dok god postoji stigma oko menstruacije, dok god žene strahuju od diskriminacije, i dok god radna okruženja nisu stvarno inkluzivna, ni najprogresivinije zakone neće biti lako primeniti.
Španska pionirska mera pokazala je da zakoni sami po sebi nisu dovoljni. Potrebna je sveobuhvatna kulturna promena koja će ženama omogućiti da koriste svoja prava bez straha i stigme. Do tada, menstrualno odsustvo ostaje lepa ideja koja čeka svoju punu primenu.