Влада Србије одлучила је да увођење платних разреда у државну управу и јавне службе одложи за годину. Рок за њихово увођење одложен је тако са 1. јануара следеће, на 2020. годину и то није прво одлагање. Тим послом влада и ресор државне управе интензивно се бавио још у мандату Александра Вучића и ресорне министарке Кори Удовички.
Посао је затим наставила нова влада, а све до пре недељу дана изгледало је као да се тај посао приводи крају и да ће се кроз нови систем коначно за исти рад добијати исте зараде, што је основна идеја увођења платних разреда.
Међутим, непуна два месеца пре примене, влада је одлучила да рок помери за годину.
Премијерка Ана Брнабић изјавила је у среду да су потребни додатни фискални прорачуни за „безбедно“ увођење платних разреда, да се не би угрозила фискална стабилност. Навела је да се надала да ће платни разреди бити уведени како је најављено, од 1. јанура следеће години, али и навела да су преговори са синдикатима трајали нешто дуже него што је Влада очекивала.
Напомиње да је искрено мислила да ће сви синдикати „пригрлити“ платне разреде на начин како је предложила Влада. „Остало је да урадимо још неке финансијске прорачуне, фискалне ефекте и да видимо колико су неке струке удаљене од неких других и колико је година потребно да додјемо на те платне разреде када их усвојимо“, рекла је премијерка и истакла да за одлагање нико није крив.
У Унији синдиката просветних радника Србије наводе да су оваквом одлуком веома изненађени и да о тој одлуци још нису писмено обавештени.
„Ми шест месеци интензивно преговарамо са три владина министра, са министром државне управе и локалне самоуправе Бранком Ружићем и министром просвете Младеном Шарчевићем константно, са министром финансија Синишом Малим повремено, али увек је ту државни секретар министарства финансија и речи нема да ће се на било који начин то одложити“, каже за Б92.нет Јасна Јанковић, председница УСПРС.
Јанковићева очекује да се тим поводом огласи и министар Шарчевић и да објасни како се од константне приче и потенцирања да је просвета приоритет дошло до тога да је тај сектор поново на зачељу свега.
Она подсећа да је не тако давно, 4. октобра саопштено да је просвета приоритет и да ће добити повећање од 35 одсто у наредне две до три године а да ће од 1. јануара 2019. године то повећање бити значајно. То је, према неким рачуницама, значило повећање од око 14 одсто од следеће године.
„Међутим, сада видимо да је просвета добила девет одсто. Минимална зарада је повећана за 8,6 одсто, што значи да је просвета добила таман толико. Поново смо на зачељу свега“.
Јанковић тврди да је када се говори о нематеријалном делу ова ситуација у којој се просвета сада нашла просто срамна јер се све време говори да је образовање најважније и нема скупа на којем представници владе нису то изјављивали.
„Овај начин секторског повећања нема никакве везе са оним о чему се преговара шест месеци. Очекујемо да министар Шарчевић као човек који је био укључен у све, уради оно што је казао и да ће се ставити на чело колоне протеста испред владе, као што је говорио да ће да уради ако се не испуни оно што је договарано. Да ће бити први међу једнакима“, наводи Јанковић.
Председница УСПРС напомиње да су целе 2017. и ове године у разговорима са владом поручивали да се морају направити мерила и критеријуми за напредовање кроз разреде.
Јанковић истиче да је све што просвета тражи правда изнад права.
Уредница магазина Бизнис и добар познавалац економских прилика у земљи Радојка Николић каже да је добро што ће плате бити повећане јер су после рестрикција свима потребне веће плате и у јавном сектору и ван њега и људи треба да осете неки већи стандард од тога што причамо да БДП расте.
„Али врло је лоше што се одлаже примена платних разреда. Не жели се да се повуку оштри резови“, сматра Николићева.
Каже да ми у Србији о платним разредима причамо већ пет година и њихова примена се одлаже неколико пута.
„За исти рад људи примају различите плате а разлике су огромне и то доста погађа све оне који доста раде а имају мање плате од колега који раде сличне послове а имају 2,3 или 4 пута веће плате“, сматра она.
Премијерка каже да одлагање увођења платних разреда за 2020. годину не значи да неће бити настављени разговори са синдикатима.
„Са новим повећањем плата које ћемо имати у јавном скетору, трудићемо се да умањимо тај јаз између оних који имају највећу плату и оних који имају најмање плате, као и оних који су најпотребнији јавној управи и грађанима и оних које треба највише да наградимо за квалитетан рад“, рекла је председница владе.
Извор: Б92