Министар просвете одговара на четири најчешћа питања која се постављају

У наредним данима, школе треба да известе Министарство за који су се модел наставе одлучиле и како ће организовати наставу. Упутства су добили, а сада су на реду да свој део посла одраде учитељи, професори и директори.


Министар просвете Младен Шарчевић одговара за „Блиц” на четири најчешћа питања која се постављају:

Да ли ће сви родитељи моћи да бирају да ли желе да деца иду у школу или онлајн?

– Та могућност постоји. Има родитеља који се боје да децу пошаљу у школу. Имали су болест у кући, траума и тај страх је основан. Међутим, саветујем свима да се, уз мере опреза, вратимо нормалном животу. Министарство и део професора радио је током лета. Часови онлајн наставе нису проблем и потреба за њима није само због оних родитеља који имају бојазан, већ и због саме природе епидемије која је непредвидива – каже Шарчевић.

Како ће функционисати боравак и целодневна настава?

– Наравно, то је битан сегмент. Све је како је и било пре епидемије. Од укупног броја деце до 12 година, према анализи, петина родитеља због обавеза и посла не може да остане с њима код куће. То јесте читава мала армија деце. Продужени боравак ће функционисати, има свој простор и своје наставнике. Како сада ствари стоје, реч је о истом броју ђака као и протеклих година.

Да ли ће учитељи и професори радити више него што је прописано?

– Нико неће радити више него што закон предвиђа. Тај аргумент да ће радити више поједини базирају на причи о две смене, јер ће се негде, где има потребе, одељења делити у две групе. Међутим, у складу са законом и педагошким нормама, радно време се мери кроз сатнице. Педагошка норма је 40 сати.

– Узмимо пример учитеља од 1. до 4. разреда. Његово одељење се, примера ради, дели у две групе, има часове од по 30 минута и одређени број часова. Учитељ који са својим клинцима има четири часа скраћена на по пола сата има у својој радној листи простор да са првом групом започне посао и са другом одмах потом у низу и заврши. У њихово време улазе и други професори, попут, на пример, професора језика. Заблуда је да је радио две смене тај исти учитељ, он не ради две смене, већ има своју норму у складу са законом. Дакле, није са две групе радио у две смене, нити преко норме.

Поставља се и питање и да ли ће ђаци мање научити?

– Грубо посматрано, часови јесу краћи, а у фонду наставе уживо инсистираће се на главним наставним садржајима попут матерњег и књижевности, математици… Модели наставе су одрађени тако да се иде на главне садржаје наставног програма када је реч о настави уживо, односно делу у школским клупама. Целокупан наставни садржај је употпуњен наставом на платформама и Министарство је обезбедило различите алатке наставном кадру и школама. И тај облик комуникације професора и ђака за поједине наставне садржаје, есеје… показао се веома корисним и успешним, посебно у вишим разредима. Имамо и онлајн за све садржаје од предшколског до четвртог средње, деца ће моћи да враћају наставу, уче и одатле. Идеалне услове нема нико у свету.

Морамо да будемо свесни да је ванредна ситуација

Министар Шарчевић каже да је Министарство послало упутство свим школама, да се одржавају састанци са начелницима школских управа, као и састанци са репрезентативним синдикатима.

– Имамо и наставни кадар који су технолошки вишкови и за то добијају новац из буџета. И они који су плаћени могу и треба да се укључе у наставу где год за то постоји потреба.

Извор: Блиц