„У току је имплементација нових реформисаних програма наставе и учење, који су оријентисани ка исходима. Циљ је да ученици стекну практична знања која могу да искористе на најбољи начин. Ефекти тих промена се могу очекивати у наредном периоду.“ каже министар просвете и први потпредседник Владе Бранко Ружић за Зелену учионицу.
За наш портал он говори о томе колико је задовољан функционисањем „семафор“ модела наставе, да ли је наставнички посао у ери пандемије дупло тежи и какви су његови планови на за српски образовни систем у наредном периоду.
Колико сте задовољни како, до сада, функционише „семафор“ модел наставе и да ли се размишља о некој промени у начину организације наставе и мерама у школама?
– Чињеница је да су овај систем и одлука о подели одељења на групе, уколико се појаве случајеви инфекције, дали резултате. Тако већ недељама имамо тренд смањења броја школа, односно локалних самоуправа где се јавља промена у раду. Ове недеље имамо само 8 јединица локалне самоуправе у којима је примењен модел комбиноване наставе у средњим школама. Од понедељка, 18. октобра тај број биће још мањи. Комбинована настава у средњим школама биће организована у само три локалне самоуправе Београд, Врњачка Бања и Шабац. То ће бити трећа недеља у којој нећемо имати ниједну локалну самоуправу где нека школа у потпуности функционише онлајн. Докле год овај систем даје резултате, поступаћемо по њему. Сведоци смо да је у претходном периоду образовни систем показао велику флексибилност, што је изузетно важно због образовања и васпитања свих ученика.
Многи наставници тврде да комбиновани модел за њих значи дупли посао – за исту плату. Да ли, из Вашег угла, заиста имају дупло више посла и како би им се то могло олакшати?
– Не могу рећи да им је лако. Одазвали су се племенитом позиву и у бити су посвећени квалитетном развоју деце и њиховој припреми за будућност. Нећу моћи довољно пута да кажем „хвала“ свима у образовно-васпитном ланцу што су у претходном периоду учинили све што је до њих да образовање не каска, да ни дана не изгубимо. И саме школе, Министарство и многи донатори помогли су да обезбедимо потребне услове за обављање онлајн наставе. Сада, као што сам навео, нема школа које су у потпуности на онлајн настави и веома мали број њих ради по комбинованом моделу. Верујем да су задовољни, јер се непосредна настава одвија у већини школа.
Активни сте на друштвеним мрежама, па сигурно пратите и примећујете да се у последње време полемише о томе да ли је систем образовања у основној школи по мери детета. Деца уче велики број компликованих и сувопарних дефиниција, многе од њих изговарају и не разумеју. Да ли постоји идеја да се то из корена промени у смеру истраживачког учења и подстицања жеље за знањем код детета?
– Активан јесам, пратим и ваш налог који морам да похвалим како за одличан садржај, тако и за креативност. У току је имплементација нових реформисаних програма наставе и учење, који су оријентисани ка исходима. Циљ је да ученици стекну практична знања која могу да искористе на најбољи начин. Ефекти тих промена се могу очекивати у наредном периоду. Сви предлози и сугестије учесника у образовно-васпитном раду су добродошли.
Просветни радници у Србији с нестрпљењем очекују платне разреде. Има ли неких новости на том пољу?
– Очекујемо да ресорно Министарство финансија процени када је моменат да се са реформом система плата крене, а на основу договора са синдикатима, који је предводило Министарство државне управе и локалне самоуправе. Што се нас тиче, ми смо спремни за даље разговоре и сигуран сам да би ефекти реформе донели правичност и транспарентност које сви у просветном ланцу прижељкују.
Како коментаришете продукцију огромног броја вуковаца у школама и то да касније, често, не оправдају ту диплому у средњој школи?
Подаци показују да је сваки седми ученик осмог разреда стекло диплому ,,Вук Караџић“. Веома је важно да се напредовање ученика прати континуирано, као и њихова постигнућа. Сасвим је сигурно да у нашој земљи има много талентованих и даровитих младих који остварују изванредне резултате у различитим областима и њихови успеси врло често су препознати и у свету. Свакако треба сви да им посветимо посебну пажњу.
Школски систем је, чини се, један од ретких у ком се мере и даље поштују. Како коментаришете то да за организацију прослава и утакмица не постоји ограничење броја посетилаца, контрола је врло слаба, док се у школама ригорозно примењују мере?
– Као чувар образовног система, моје је да потребним мерама и активностима помогнем школама да остану сачуване од масовног ширења вируса. Апелујем на све грађане да се вакцинишу што пре, јер не постоји други начин да се сви вратимо уобичајеним активностима.
Осим дигитализације која се спроводи, шта је то што бисте, као министар просвете, волели да остварите у овом мандату?
– Хвала на овом питању. Да, дигитализација образовног система јесте један од приоритета, у чију потребу нас је уверила и сама пандемија. Поред тога, активно радимо на увођењу Државне матуре, на изградњи нових објеката на свим нивоима образовања, као и опремању вртића, школа, ученичких и студентских домова, као и на увођењу дуалног образовања на факултетима.