Први пут одлазим на факултет са мајком у рано пролеће осамдесетих са жељом да из прве руке добијем информације о упису и пријемном испиту. У почетку тумарамо по ходницима, мајка се баш и не сналази најбоље, стално застаје, чита обавештења по шалтерима, али нема онога што нама треба и стално понавља правдајући се: „Кад сам ја студирала, није било овако“. После извесног времена губим стрпљење и заустављам једног финог господина, замолим га да помогне, наиђем на сушту љубазност и запрепашћено лице мајке. Тек кад је господин нестао иза великих врата, једва је проговорила: „Од свих људи овде ти си зауставила декана.“
После је данима препричавала овај догађај алудирајући на неспремност младих да поштују ауторитет. Сваки пут би завршавала исто: „Еј, она декана зауставила! И прича са њим као са обичним! Тако јој се може кад не зна још ни шта је факултет, а камоли шта је декан.“
Иако сам сматрала да моја мајка има пренаглашено поштовање према било каквом ауторитету, све ми је постало јасно до следећег јуна када сам стигли испити и очигледно уверење колико рада преостаје до дипломе…и стрепње, неспавања, свакаквог одрицања. Релација почетник – декан указала се као међупланетарна.
Моја мајка је живела у време социјализма. Ја наставила у демократију и стигла до њеног наличја. Наравно, демократија није идеално уређење, али је најбоље могуће. Уколико се поштују основни постулати. Тада је сваки глас равноправан, и глас паора, и глас академика. У здравом друштву оваква једнакост не може да смета јер је успостављен систем поштовања, уважавања туђег знања и искуства. Другим речима, ако кречим стан, слушаћу молера, али мора и он мени веровати када говоримо о школи. Само у таквим околностима друштво може напредовати јер се квалификација и знање стављају испред личних уверења и анимозитета. Не тражи се рупа у закону, нити се може десити да се потребе неке интересне групе покрију прописима који на папиру постоје, али су у супротности са принципима части и елементарне људскости. Слуша се мишљење образованијег, верује му се на реч, не упире се прстом у став са жељом да се он поништи као политичко уверење зато што се тај став темељи на знању. Демократска равноправност се остварује на колоквијалном нивоу, али се у домену струке пита онај ко уме. Њега процењују они који су му равни, па се не може десити да област права и законитости тумачи шустер позивајући се на новински чланак или да историчар буде надгласан уз славску трпезу од групе која је о прошлости учила са Википедије гуслајући по свом укусу и владајућем алгоритму.
Из мог искуства, струка се некако и држала све до половине деведесетих када креће одрон. Реченице „шта ти мислиш да си ти“ и „ако си учила, учила си за себе“ уз дивљу транзициону пљачку и поништавање сваке вредности која не почива на материјалном, доводе нас до данашњице. А у њој се дискутује са било ким о било чему, оспорава или фаворизује.
Тако нам је без имало устезања политику вакцинације тумачила опскурна певачица, школски систем пакује свако ко зна да се потпише, уставом се бави кафана, грађевином и урбанизмом онај ко да више, политиком свако ко жели да слуша. Иако се никад није ушло на факултет, узима се слобода за коментарисање кадровске политике, бистри се устројство универзитета, мотком се циља на традицију и образовање.
На том таласу је др Иванка Поповић, бивши ректор Београдског универзитета, постала проблем. Разуздана елита, у жељи да богате банковне рачуне допуни понеком титулом, верујући да се све може купити, бранила је своје право на лаж и корупцију. Када су попили контру као доказани плагијтори, нису се постидели, већ су ректорку сменили.
На истом таласу се садашњи ректор прозива за тероризам и доводи на скупштински одбор, пред камере, где му се лупа руком у сто са циљем да се убере неки поен у маси која у разумевању државне управе и етике није одмакла даље од спахијског права. Без имало стида се виче на њега, понавља се: „Погледај ме у очи, ректоре!“ Јер, ко је за њих ректор, и шта он мисли да је он, и ко му је дао за право да критикује, ако је учио, учио је за себе, а сад се усудио да руши обрасце које су тако вешто поставили.
Један трагичан догађај на универзитету је потпуно оголио дубину моралног потонућа у коме живимо. Постаће боље тек онда када се будемо гледали са ректором у очи са пуним сазнањем ко је заправо он и шта представља, када будемо саслушали шта паметнији има да каже не покушавајући да му пришијемо реп јер је некоме баш згодно да се иза њега сакрије сва сила непоштеног.
Млади, готово деца, тај реп су скинули, па метлају около захтевајући друштво без корупције, знање уместо пропаганде, институције као штит од злоупотребе. Зато понижавање универзитета, његово обесмишљавање и покушаји да се ућутка делују гротескно, безуспешно и јалово. Нарочито када универзитет и његов ректор бране вредности које су цивилизацијски утемељене.
Аутор: Биљана Васић











Транзициона приватизација није била половином деведесетих већ после 5. октобра. Промене система образовања ,углед на запад после 5. октобра као и либерализација уџбеника исто. Има још неких професорки са економског факултета нпр, доказаних правоснажно да су плагијатори па ништа!Наравно јер је блокадерка. Није ректор “ доведен“ на седницу одбора за образовање, ваљда је нормално да дође? Додуше могао је као главна тужитељка да не дође у скупштину Србије. Шта има она да се правда посланицима? А ректор? Уместо саучешћа, изласка на лице места , иде човек на прославе. И кад га питају а шта се то дешава у зони његове одговорности он одмах помиње надстрешницу!!! Шта има са тим? Питају га за његову надлежност!. Наравно не пада му на памет да оно што је другима саветао ,оставке примени на себе ( иако су неки одмах поднели оставке на министарска места иако то нису били током реконструкције). Ректор на питање помиње нешто друго па ћути. И обара главу. Наравно да је декан Синани јасно одговоран због давања просторија групама мимо закона, боравка ван радног времена, складиштења пиротехнике и надам се да неће избећи одговорност. Ректор је такође одговоран што је од ректората направио политичку базу за политичку делатност, сигурну кућу за насилнике и тоталитаристе, складиште за топовске ударе ,гас маске и пиротехнику. Све што је јадно ,директно забрањено и законом и статутом БУ. Има одговорности и за нерегистрован улаз студенткиње кроз ректорат. Полако. А основе демократије на универзитету нису познате ни професорима а тек студентима. Ево данас изашао и списак у Н. Саду на ректорату,
“ буђави списак“ непожељних студената. Тоталитаристи. Али научићемо се основама демократске културе. 1 човек 1 глас. Знам да неки вреде више од нас “ крезубих“ али ето на изборима не. Ректор којег подржава Наташа Кандић, који не зна шта је дијалог и никад није хтео да прича са својим студентима који другачије мисле, који се бави политиком , који крши законе, који не ради свој посао није заслужио да буде ректор сигурно. А да ли ће бити нешто друго одлучиће грађани. Време одговорности ће неминовно морати доћи. А у међувремену могли би одати почаст студенткињи, цвећем,минутом ћутње а не дерњавом и певањем на 50 метара од места пада и пар дана после смрти. Неки више поштују мртвог пса својевремено него човека. Али тај човек не иде у прилог револуције! Јел да?
bravo sve ste lepo i pametno odgovorili toj skolovsnoj učiteljki
Ваш коментар отвара више тема, али их истовремено меша на начин који замагљује суштину.
Почнимо од принципа који сте сами поменули – демократије. Демократија заиста подразумева правило „један човек – један глас“, али не у свим областима и не за све одлуке. Постоје сфере у којима одлучује струка, а не већина. Када се лечимо у болници, не организујемо гласање пацијената о терапији, већ се ослањамо на знање и одговорност лекара. Супротно томе би било карикатура, не демократија. Универзитет, као институција знања, припада управо том домену – ту се не одлучује политичком већином, већ академским ауторитетом, процедурама и стандардима струке.
Зато је опасно сводити сложене академске и институционалне процесе на просту математику гласања, јер се тиме укида сама идеја компетенције. Универзитет није народна скупштина.
Што се тиче ректора, вреди подсетити на једноставну чињеницу: изабран је у оквиру постојећег система, у време ове власти. Није био проблем док је био „неутралан“. Проблем настаје оног тренутка када подржи студентске захтеве. То само по себи довољно говори да овде није реч о његовој наводној неспособности, већ о политичкој неподобности.
А ти студентски захтеви, које олако називате тоталитарним, у својој основи нису ништа друго до захтев за функционисањем правне државе: санкционисање корупције, сузбијање непотизма, поштовање закона. То нису екстремистички захтеви, већ минимум без којег ниједно друштво не може да функционише.
Када на такве захтеве одговор власти није дијалог, већ сила (сетимо се интервенције према студентима ФДУ), и када се након тога у јавном простору користи запаљива и деградирајућа реторика према студентима и професорима, онда је логично да се отпор продубљује. Дијалог се не гради декларативним позивима, већ политичком вољом да се чује друга страна. Овде те воље није било.
Слажем се с Вама у једном: блокада свих факултета била је грешка. Али грешке су саставни део сваког озбиљног друштвеног покрета. Оне не поништавају узроке због којих је до покрета дошло. А ти узроци су остали нетакнути.
И ту долазимо до суштине, коју сте у потпуности заобишли. Није кључно питање да ли је неко негде дошао или није дошао, шта је рекао или није рекао у одређеном тренутку. Кључно је: зашто се уопште јављају побуне?
А разлози су системски и добро познати: неконтролисано трошење јавних средстава, намештени тендери и директне погодбе, пројекти вишеструко скупљи од реалних, „уграђивање“ политичких структура, непотизам, купљене дипломе, спрега власти и криминала, медијска затвореност, институције које не реагују онда када је најпотребније. На то не указују само студенти, већ и део стручне јавности, грађани, па и међународни фактори.
Игнорисање тих питања и њихово замењивање персоналним нападима не доприноси решењу – напротив, продубљује кризу.
На крају, питање пијетета које помињете не би смело да се користи као аргумент у политичкој расправи. Поштовање према жртвама подразумева достојанство и озбиљност, али не и ућуткивање било кога ко указује на проблеме у друштву. Управо супротно – друштво које жели да покаже поштовање, настоји да отклони узроке трагедија, а не да их гура под тепих.
Ако већ говоримо о одговорности, онда она мора бити системска, а не селективна. У супротном, остајемо у кругу међусобних оптужби, без иједног стварног решења.
Предраже где сам ја то навео да на Универзитету треба да се користи принцип један човек један глас? А што се тиче ректора и његове “ политичке подобности“ и да га неко због тога напада па у томе и јесте ствар. Ректор и сви остали не треба да буду ни подобни ни неподобни политички . Политика је забрањена . Не постоје “ студенти“ ( једнина) већ део студената који је за блокаде. ( већина не) Нисам ја написао да су студентски захтеви тоталитарни чак их нисам ни помињао већ сам навео да су по понашању тоталитаристи. Парадржавни “ пленуми“ где њих пар стотина од 5000 одлучује нешто, прогон неистимишљеника, напади на њих , притисак на незаинтересоване, увреде, сад као и неке спискове објављују, физички напади и линч, терористичке групе миле пајић и осталих оптужених. Одговорност ректора и декана за уступање просторија неким студентима ,супротно статуту БУ , складиштење пиротехнике, пожар ,узрок смрти студенткиње, политички ангажман су ствари за које се лично одговора. Слажем се да одговорност треба да буде системска од рудара до председника али то је процес. Никакве побуне тј разлога за то нема. Незадовољан си ? Ок, организујеш се или се придружиш неком ко има друге погледе, мењаш власт на изборима. Не на улици ,не силом,не елитизмом да мора бити како се каже на универзитету. А разлога за незадовољство првенствено има на факултетима. Непотизам,сексуална узнемиравања, негативна селекција, плагијати,нерад. Дакле критике и указивање на сметње у друштву не сметају ником ,захтеви ником али циљ је друга ствар и насиље као и тоталитаристичко понашање . А помињати поштовање жртава после политичког лешињарења из 2024 је неукусно. И после драња насмејаних певачица на месту погибије студенткиње. Укратко нек гласа ко како хоће, нек протестује ко жели ( пошто пријави скуп) ,нек одговара ко треба, . На власти нек буде ко има више листића а то да мени неко силом намеће став , ограничава кретање, образовање и силом или притиском на улици мења власт … е то Неће да може..
A Vi Dejane od kojih ste??? Ah da…jasno je, ako ste od celog teksta odmah istakli da je autorka „blokaderka“… i onda biste o demokratiji…cccc..loš bot
Ne razumem, ne sme da se pomene da je dotična blokaderka? To nije demokratija.
Kakvo mlacenje prazne slame i mudrovanja. Hoce li neko od vas nesto da radi ili samo mlati?
Odličan tekst…i, naravno, dežurni botovi odmah u akciju :)…nekad sam se ‘pecala’ u naivnoj nameri da dobronamerno komuniciram sa onima koji su ‘sa druge strane’ ali deluju pismeno ili inteligentno, pa da argumentovano razgovaramo ali sam shvatila da je to potpuno besmisleno jer svako inteligentan kapira sve i nema potrebe da mu ja nešto objašnjavam….on je tu gde jeste jer je deo tog zla iz njemu znanih razloga, sad čini sve što može da opravda svoje posrnuće….
Ево примера коментара особе тоталитаристичког понашања, антидемократског схватања и набеђеног “ елитизма“. ‘ Ајмо редом , “ дежурни ботови“ ( неваспитаност али ствар карактера), онда даље “ некад сам се пецала да покушам“ , Е то је типичан пример.аутор коментара сматра да ако неко са “ друге стране “ делује интелигентно она ће добронамерно покушати да му аргументовано објасни да… ако не успе значи од он ( пошто је интелигентан ) заправо све схвата ( само паметни мисле што и ми остали су глупи) али наставља по своме а што даље значи да је “ део зла“. Видимо дакле да свако ко не мисли и не ради као ми тај је ..увреда. затим глуп , крезубих,остарео, заостао а ако није онда је део зла ,користи,интереса неког личног а покушава да се “ вади од посрнућа, (део уџбеника да се подвуче вера у неминовну победу која никако не долази, самозаваравање). До овакве особе не може доћи мисао до мозга да неко МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ, да је он бар нормално ИНТЕЛИГЕНТАН, да је човек ПРИСТОЈАН, да нема КОРИСТИ, да НИЈЕ ЧЛАН никакве странке и да није ЛОПОВ и да ИМА МИШЉЕЊЕ, ИЗНОСИ ГА И ГЛАСА ЗА КОГА ОН ХОЋЕ. А што се тиче мог посрнућа ,можда ме чека свашта у будућности али на тај ниво на који ја паднем овакве особе се никад неће попети.
Ohoo, pismen bot…..direktiva izdata…Pronađen pismen bot za Zelenu učionicu! Ali ne vred, otkrivate se u svakoj rečenici! Vaš narativ, vaše valjanje u blatu….Neverovatno da ste toliko pismeni i rečiti a zastupate kabadahijsku i šerifsku politiku sa tolikim žarom…..Ili sam ipak pogrešila?! Ipak Vam je AI pisala komentare ipak to niste Vi, ali odlično makar ste se u nešto uputili a to je da izdajete direktive AI!!!! Od koga je odlično je 5+.Sada možete mirno otići kući( Vaš Sns štab) i reći dobro sam uradio danas zadatak! Želim Vam svako dobro, a samo Vi znate razlog zbog čega radite ovo što radite!
Dejane, na kilometar se oseća režimski mutivoda, što bi rekli mladi provaljeni ste. Sa vama ne vredi raspravljati jer je to uzaludno trošenje energije i vremena. Prijatan vam dan (sendvič).
Ipak samo mlacenje i mudrovanje.
Демократија није најбоље уређење већ најмање лоше уређење! Ово нису моје
речи.