Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković bio je gost emisije ”Usijanje” na Kurir televiziji i tom prilikom govorio najviše o blokadama univerziteta i mogućnostima ponovnog uspostavljanja nastave.
On kaže da, što se tiče univerziteta, nema nikakva specifična ovlašćenja, ali da je za mesec dana koliko je na dužnosti, obavio dvadesetak razgovora sa različitim dekanima beogradskih fakulteta, rektorom novosadskog univerziteta, kao i sa dekanom Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu Patrikom Dridom.
”Niko nije bio naročito oštar, bilo je onih koji su imali kritički stav o obnovi nastave. Lično verujem u to da je svakom nastavniku stalo do toga da njegov fakultet postoji kao zajednica koja je posvećena sticanju i prenošenju znanja. Predstavili smo šta možemo da očekujemo ukoliko bude i ukoliko ne bude nadoknade nastave. Svi dekani su svesni lančanog niza negativnih posledica ukoliko nastave nema. One su brojne, po instituciju, zaposlene i studente, kao i po plate.” – kazao je Stanković.
Govoreći o platama profesora, kaže da je za veliku većinu ona bitna, ali da postoje među profesorima ”nasledni bogataši i oni koji imaju biznise pa ne moraju da žive od univerzitetskih plata”.
Na pitanje o tome koji je broj fakulteta u potpunoj blokadi, koji rade redovno, a gde se sprovodi onlajn nastava, ministar prosvete odgovara:
– U ovom trenutku u Srbiji ima 5 državnih univerziteta, jedan radi nesmetano sve vreme, to je univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Zahtev za onlajn nastavom predali su Univerzitet u Kragujevcu i Državni univerzitet u Novom Pazaru koji je blokiran fizički. Razgovarao sam sa rektorkom, stanje te ustanove je u ovom trenutku neprihvatljivo. Kako vreme ide, povećava se broj fakulteta koji su spremni na onlajn nastavu. Ukupno je 39 i dva univerziteta koji su podneli zahtev. Nacionalni savet dao je tu saglasnost 15. aprila ove godine, još tada je otvorena mogućnost za to, za šta smo i mi dali uputstva jer je tako nešto moguće. Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača, Mašinski fakultet, na njima se može očekivati početak nastave. Tu je i Ekonomski fakultet, Matematički fakultet po poslednim informacijama organizovao je model nastave da su oni skoro završili čitav drugi semestar. Šumarski fakultet, dekan je vrlo entuzijastičan po pogledu obnove nastave. Završetak zavisi samo od toga kada nastavno veće donese tu odluku.
Istakao je i da ne mora da znači da je nastava izgubljena za one fakultete na kojima praktična nastava zauzima veći deo nastavnog plana i programa.
– Razgovarao sam sa ljudima sa Stomatološkog, Veterinarskog i Arhitektonskog fakulteta. To su bili jasni i fini ljudi, sa obavezom prema studentima. Prvo bi se krenulo sa teorijskom nastavom. Pamtim razgovor sa gospodinom Lojanicom, na Arhitektonskom fakultetu imali su gotovo savršen plan nadoknade. Isto tako i na Stomatološkom fakultetu, od prodekana Ilića, preko gospodina Aleksića koji vodi finansije do dekana Vladana Lazića koji želi da pomiri nastavu i stavove studenata. To su kompleksi fakulteti, oni moraju da praktikuju nastavu. Mogu da očekuju da će u ubrzanom režimu rada uspeti da steknu znanja – rekao je.
Ministar je ponovio ono što članovi vlasti govore od početka blokada – đaci u škole, studenti u amfiteatre, profesori za katedre.
– Politika na stranu i kada joj dođe vreme, kada se raspišu izbori. Može i kada joj nije vreme, ali onda kada se završi posao u obrazovnim ustanovama, pa čak i u predškolskim, jer bilo je onih koji su slali poruke da treba da štrajkuju vaspitačice i da roditelji ne mogu da ostave svoju decu, da bi oni mogli da ostvaruju obojenu revoluciju. Politizacija je bila maksimalna proteklih 6 meseci. Hoću da verujem da će se konačno upaliti lampica zdravog razuma i da ćemo početi da shvatamo obrazovni sistem ozbiljno. Da li bi me iznenadilo da se ne upali, da li možemo da govorimo o kolapsu univerziteta, da. Cena koju bi platili kao društvo je velika i zato hoću da verujem u ovo.
Dejan Vuk Stanković kazao je da novi brucoši mogu da se upišu samo onda kada se završi proces nadoknade nastave i onda kada se završi ispitni rok koji visoko školske ustanove duguju studentima.
– Doći će do promene univerzitetskog kalendara, postoje planovi nadoknade koji podrazumevaju raspon od 10 do 24 nedelje. Istovremeno sa tim, potrebno je dati određeno vreme onima za ispitne rokove koji moraju da se komprimuju, a mora da se ostavi dve nedelje do upisa nakon završetka godine. Upis sledi onda kada završimo godine. On ne može da bude u junu jer tada može biti početak nadoknade. Upis nije neizvestan. Ako nema školske godine, šta se dešava sa studentima koji su u prvoj godini ako upišemo ovu prvu godinu? Onda nema finansiranja. Prvu godinu smo već platili. – kaže Stanković.
Najveći deo odgovornosti kada je u pitanju upis nove generacije na univerzitete je prema njegovom mišljenju na univerzitetskim vlastima.
– Ovu generaciju ne možemo da rešimo prava da bi došla druga generacija. Nije izvesno da će visoko školstvo u Srbiji opstati, to počiva na volji svih dekana i rektora u Srbiji. To mora biti prvi zadatak. – tvrdi ministar prosvete.
Dodaje da je beogradski univerzitet definisao kvote za upis na fakultete, ali da one ne znače ništa dok se ova godina ne završi.
Na pitanje o datumima, istakao je da može da se priča o kraju oktobra i početku novembra za novu školsku godinu koja bi podrazumevala i upis.