Од понедељка, првог новембра, по комбинованом моделу наставу ће похађати средњошколци у Београду, Врњачкој Бањи, Шапцу, Нишу, Кули и Великом Градишту. Реч је о укупно 115 школа у шест локалних самоуправа, што је за пет школа у два града више него ове седмице.
Према званичним подацима од почетка октобра се, константно, али не и драстично, повећава број регистрованих случајева заражавања основаца и средњошколца. Тако је од 21. до 28. октобра укупно оболело 4.388 деце и младих, школског узраста од шест до 18 година, што је за свега 16 више него претходне недеље, а иначе највише у једној седмици откако се подаци објављују.
Епидемиолог др Предраг Кон похвалио је систем праћења који постоји у школама, али је рекао и да се подаци који стижу из школа разликују од оних који стижу из лабораторија јер родитељи не пријављују све случајеве.
– Јасно је да неко не пријављује, али то није довољан разлог да бисмо могли да размишљамо о потпуном пребацивању школа на онлајн наставу. А тек кад се уведу ковид пропуснице 24 сата, има смисла продужавати распуст – тврди др Кон.
Министар просвете Бранко Ружић изнео је и податак о броју заражене деце који у овом тренутку не прелази 0,6 посто, те ситуација, по његовим речима, није алармантна. Како каже министар, тај ланац трансмисије не дешава се у школи, него ван ње, али ће распуст свакако помоћи да се ситуација поправи.
– Пауза ће помоћи да се и примена ковид пропусница искористи на најбољи могући начин и да се виде ефекти њиховог увођења у порасту броја вакцинисаних, јер је ту срж проблема. Срж проблема не може бити у образовном систему и у деци, већ искључиво у томе да ли имамо свест, индивидуалну одговорност и солидарност, да вакцине треба искористити да бисмо ову пошаст победили. – објашњава Ружић.
На почетку школске године говорило се и о могућем тестирању ученика у школама, али је јавност веома бурно реаговала на овај предлог. Министар је, с друге стране, својевремно говороећи о томе нагласио да у тестирању ђака не види проблем.
– Када смо опипали пулс јавности о томе, доживели смо салву увреда. Дакле нисмо говорили о вакцинацији, што такође није спорно, барем за децу од 12. године. Сматрам да имамо и проблем менталитета – рекао је Ружић.
На питање како да се утиче на родитеље који не пријављују да су им деца заражена, истакао је да то није посао Министарства на чијем је челу, али да би такво понашање требало санкционисати.
– Такво неодговорно понашање заслужује одређену санкцију, а ми не санкционишемо родитеље – закључио је Ружић.