Младен Шарчевић био је данас гост јутарњег програма на Н1 и том приликом говорио о враћању у вртиће и продужене боравке, малој матури, процедурама које ће се у установама поштовати, о томе шта ако се вирус појави у некој установи и другим актуелним темама.
У школе се, у боравак, враћа од 2% до 10% ђака, углавном први и други разреди. Већи број је само у школама за децу с посебним потребама, али никако групе веће од 7-8 ученика, каже министар. Поновио је да директор школе има улогу главног дежурног, брине о томе да ли ће се поштовати правила, те да постоји армија људи који ће све то контролисати. Каже да неће домар чувати децу. У овом периоду док је онлајн настава учитељи из продуженог боравка били су мање ангажовани, па ће сада они бити ангажовани више.
Када је реч о вртићима, циљ је да се не враћа више од 30% деце у овом тренутке, те да групе никако не буду веће од 10 деце. Министар каже да је важно да сачувамо ризичне групе, па ће ти васпитачи бити усмерени на административне послове.
“Данас пишемо финална упутства, а правила која смо добили од људи из Батута су сасвим јасна. Ако можемо да испоштујемо све мере, од контроле на уласку у вртић, саветовање родитеља да децу не доводе ако ишта осећају, хигијенске мере, изоловане собе… уз неки минималан ризик, ова одлука донета је да привреда крене.”
На питање да ли би свог унука пустио у вртић, каже да би, у неким контролисаним условима какви ће морати да се обезбеде.
“Сва просветна, санитарна, републичка, покрајинска, градска инспекција, сви саветници од првог дана ће бити у установама. Не зато што колегама не верујемо, него желимо да будемо сигурни да су све мере испоштоване.
Данас чекамо одговор да ли ће деца морати да носе маске, вероватно старије могу, а млађе не. Говоримо све време о периоду од пет недеља. Средином јуна почиње и распуст па ће тад бити лакше, а и сада имамо школе које могу да улете као помоћни простор и радна снага.”
На питање колико васпитача имају на располагању с обзиром на то да су многи били ангажовани на разним местима у периоду ванредног стања, министар је рекао да су они радили од куће, када је реч о припремном програму, а само је у Нишу за потребе ковид центара узето 14 педијатријских сестара од укупно 98.
“Нама је 50% од укупног броја људи потребно да бисмо овај сада посао завршили. Имамо довољно људи, чак и у резерви, кад се изузму ризичне групе које ћемо заштитити. Јер, наставник у школи који ради у продуженом боравку може сасвим добро да замени неког у вртићу. Ми у овом тренутку имамо и вишак кадрова, што је добро. Људи који су у ризичној групи или изолацији могу обављати административне послове.” – објашњава Шарчевић за Н1.
Говорећи о томе која то деца могу у вртић у овом тренутку, министар је рекао да ће потврде од послодавца тражити само у оним општинама где су се родитељи “заиграли” па пријавили малтене сву децу.
У ових 12 општина, каже министар, родитељи ће морати да донесу потврде, а ко ће бити примљен одлучиваће се као што се одлучује и приликом уписа у вртић. Додаје и да ће за старију децу бити могуће да се пребаце и у школе јер је тамо релаксираније.
Услов за пријем детета у вртић биће да је потпуно здраво, што ће утврђивати и педијатријске сестре на пријему који је регулисан на потпуно безбедан начин.
Шта ако се појави Ковид у било којој установи?
“Овде је питање колико смо цивилизовани и колико ћемо водити рачуна. Имамо процедуре, али преурањено је говорити о томе. Родитељима је дато опционо, нису натерани да врате децу, многи се сналазе и сами. Ја знам поуздано да је гомила деце са бабама и дедама, воде их у паркиће, њушкају се међусобно. У вртићима ће бити све много безбедније јер се строго поштују сва правила.” – каже министар.
Мала матура
Говорећи о малој матури, министар каже да ће, ако школа има 20 учионица у свакој бити по пет ђака и дежурни наставник који ће бити из друге школе. Говоримо о другој половини јуна, а ако се нешто деси лоше, може се померити мала матура. Осим тога, организоваћемо два нивоа припреме за малу матуру – један онлајн, други уживо који ће бити у првој половини априла, за мање групе деце, да би могли да се још боље припреме.
Деца нису под стресом због завршног испита већ зато што не могу да се друже, не могу да иду напоље, немају колектив. Завршни испит је мали стрес. Питање је озбиљности државе да се то ради. Наша мала матура је полуозбиљна прича, јер само делимично учествује у укупном броју бодова. У великим државама то је питање озбиљности земље. Ни у Шпанији и Италији где је било много мртвих то се не доводи у питање. Знате, ви ћете имати децу којој су оцене поклоњене, школе које су оцењене јединицама и двојкама, па ће та деца престићи по бодовима ону децу која су учила. Зато је завршни испит – испит праведности. Чак можемо и да га померимо ако тако одлучимо, али се одржати мора.