Србија корача ка систему образовања у коме свако дете има једнаке шансе за квалитетно образовање, речено је јуче у Дому Народне Скупштине током представљања Извештаја о инклузивном образовању у Републици Србији за период од 2022. до 2024. године. Како је на свом сајту истакло Министаррство просвете, поменути извештај показује значајан напредак у области доступности и квалитета образовања за сву децу у протеклом периоду, али и указује на даље правце развоја инклузивног образовања у нашој земљи.
Шеф Кабинета министра просвете Слађана Николић истакла је да се у систему образовања у Србији посебна пажња посвећује деци из осетљивих група, укључујући децу са сметњама у развоју, ученике мигранте, као и ученике из ромске заједнице.
Инклузивно образовање није само реформа, већ заједнички задатак и обавеза. Школе су оснажене да примене индивидуализоване мере, праћење потреба и механизме подршке за све ученике. Настављен је рад интерресорних комисија и унапређивање мониторинга и прикупљања података како би свака школа била место у коме ученици добијају знање, подршку и једнаку шансу да развијају своје потенцијале, јер свако дете нам је важно“, казала је она.
Николић је истакла да ће Србија наставити да унапређује систем инклузивног образовања у складу са Стратегијом развоја образовања до 2030. године, између осталог, кроз даље јачање сарадње између образовања, социјалне заштите и здравства, али и кроз унапређивање и одрживо финансирање ресурсних центара.
Представљајући извештај помоћница министра просвете проф. др Снежана Вуковић навела је да је формирано тринаест ресурсних центара који пружају подршку за око 4.000 ученика и око 1.600 запослених у школама, као и да је пет ресурсних центара опремљено са више од 3.600 јединица асистивне технологије.
Повећан је број педагошких асистената за подршку ученицима ромске националне мањине на више од 280, а број ученика који се образују по индивидуалним плановима достигао је 20.596. Осим тога ангажовано је више од 330 саветника – спољних сарадника, од којих је 41 специјализовано за инклузивно образовање“, навела је Вуковић.
Она је истакла да се континуирано унапређује квалитет инклузивног образовања.
Додала је и да су креиране националне мреже и асоцијације и успостављена сарадња са домаћим и међународним организацијама цивилног друштва, као и да се континуирано граде капацитети запослених за образовну подршку и унапређују системи подршке за децу и породице.
Према њеним речима, извештај је резултат континуираног и системског рада свих актера у образовном систему Србије и сведочанство опредељености Министарства просвете да сваки ученик, без обзира на личне, социјалне или економске околности, има једнаку шансу за квалитетно образовање.
Председник Одбора за образовање, науку, технолошки развој и информатичко друштво Народне скупштине Републике Србије проф. др Марко Атлагић похвалио је добре резултате у инклузивном образовању и истакао да је кључно да се настави са унапређивањем система како би сва деца добила једнаку шансу.
Заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачова истакла је да је за Европску унију квалитет и инклузија је у самом срцу визије образовања.
Образовање је више од академског постигнућа – оно је начин за достизање за једнакост и друштвене кохезије. Посвећеност да се сваком појединцу обезбеди прилика да расте и да допринесе друштву. Надам се да ће нове могућности, попут Гаранције за децу која се промовише и у Европској унији и на Западном Балкану, помоћи у проналажењу нових, делотворних и ефикасних решења за подршку сваком детету“, рекла је заменица шефа Делегације ЕУ.