Министар просвете Дејан Вук Станковић изјавио је уочи почетка нове школске године да је све спремно за редован почетак наставе и истакао да у прве разреде ове године креће 62.450 ученика. Навео је и да почетна плата наставника у основним и средњим школама, без радног стажа, износи око 114.000 динара, што је, како је рекао, готово изједначено са просечним личним дохотком у Србији. Са радним стажом и разредним старешинством, додао је, плата може прећи и 135.000 динара, док се зараде редовних професора на појединим београдским факултетима крећу између 4.000 и 5.000 евра.
Министар је нагласио да није било масовних отказа по политичкој линији, већ да појединим наставницима који су учествовали у блокадама наставе једноставно нису продужени уговори на одређено време. Према његовим речима, на основу инспекцијских налаза, 25 директора школа разрешено је дужности због кршења правила управљања.
Синдикат: бројке не лажу
На ове наводе оштро је реаговала Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС), у тексту насловљеном „Министре, поправни из математике“. Синдикат тврди да износ који је министар навео није тачан — према њиховим подацима, почетна плата наставника без стажа, након последњег повећања од 1. јануара 2026, износи 111.488 динара, а не 114.000 како је речено.
Поредећи тај износ са последњим званичним податком Републичког завода за статистику од 25. августа 2026 — према ком просечна зарада у Србији износи 120.401 динар — УСПРС долази до разлике од 8.913 динара, односно око 7,4 одсто мање од републичког просека. Синдикат истиче да то никако не значи да су плате „готово изједначене“ са просеком, те да би чак и по министровој сопственој цифри од 114.000 динара наставник и даље зарађивао 6.401 динар мање од просека.
Када је реч о износу преко 135.000 динара, синдикат упозорава да се он добија сабирањем основне плате са минулим радом (за наставнике са деценијама стажа) и додатком од седам одсто за разредно старешинство — а не представља плату наставника почетника. По њиховим речима, представљање најповољније комбинације стажа и додатака као доказа високих плата није статистика, већ бирање бројки које боље звуче.
УСПРС се позива и на члан 19. Посебног колективног уговора, који предвиђа да се, уколико је основна зарада запослених са одговарајућим нивоом квалификација нижа од последње објављене просечне зараде у Србији, морају отворити преговори након сваког другог квартала, а Влада је обавезна да ту зараду усклади са просеком најкасније приликом усвајања буџета. Према синдикату, ово питање тиме престаје да буде ствар утиска или медијског наступа и постаје питање испуњења преузете обавезе.
Синдикат је објавио и месечни преглед разлике између почетне наставничке плате и просечне зараде у првих шест месеци 2026: у јануару 6.962, фебруару 4.660, марту 10.183, априлу 10.338, мају 6.931 и јуну 8.934 динара — што укупно износи 48.008 динара заостатка за пола године, уз напомену да се разлика даље повећава.
”Просветним радницима не требају креативна тумачења платних листића. Не треба им да се у основну зараду урачунавају године стажа, старешинство и додатни послови како би бројка лепше изгледала у телевизијском наступу. Треба им зарада достојна образовања, одговорности и значаја посла који обављају.
А када већ говоримо језиком школе:
Подаци – нетачни.
Поступак – погрешан.
Закључак – неоснован.
Оцена: недовољан (1).
Уз препоруку за поправни испит из математике.
А до тада – мање хвалисања, мање произвољних бројки и више рада на томе да плате запослених у просвети заиста буду на нивоу којим би један министар просвете имао разлога да се похвали.“ – закључују из овог синдиката.