У Србији је образовање апсолутно потцењено, док се у развијеном свету третира као првокласна роба, каже професор економије Миодраг Зец.
Педесетих година је индустријска класа одлазила у развијене земље да би зарадила новац и вратила се у Србију. Данас интелектуална елита одлази без намере да се икада врати.
“Знамо ли зашто нам одлазе најбољи? Зашто се овде не цени знање, најталентованији се исмејавају да су штребери, и за њих се углавном никада не нађе места у важним државним институцијама. У развијеном свету знање третирају као првокласну робу. Наши генији, Тесла и Пупин су, нажалост, отишли да повећају технолошки потенцијал Америке. Јер, тамо одувек постоје услови да генијалност дође до изражаја”, каже професор Зец.
“Образовање је овде апсолутно потцењено. Како сачувати, рецимо, ауторитет наставнице математике ако је она тако плаћена да не може ни зуб да поправи, па ђаци терају са њом шегу да је крезуба. Ако се са свих страна шаље порука да учење у Србији није на гласу. С друге стране, имамо више магистара и доктора наука него новорођених”, каже он у интервјуу за Блиц.
“Чему школовати људе ако најбољи одлазе, а на кључна места се примају особе са сумњивим квалификацијама”, пита се он.
Ситуација ће се, сматра Зец, променити само ако сваке године обезбедимо радно место за сто најбољих дипломираних студената из свих области.
Енглеска је бренд
Професор даје добар пример Енглеске, која је од својих институција направила бренд.
“Ми нисмо као Енглеска, где кад зарадиш у 17. веку, можеш остати богат и у 21. веку. Суштина није у брзини, већ у трајању зараде. Код нас сва богатства кратко трају и нико нема поверења ни у државу ни у одрживост било ког бизниса. Зато Србин, Рус, Индус… све паре које заради носи у Енглеску.”
А када Енглез заради паре било где у свету, зарађено враћа кући, у Енглеску.
“На дуги рок, најбољи и најпродаванији енглески производ су енглеске институције. Због њих се у Енглеску слива људски и финансијски капитал. Сви они чувају своје и врло агресивно примају све оно што је добро из света. Тако је у целом западном друштву. И одлив школованих људи из Србије за њих је одлична инфузија, док нама крв липти. Ми њима генетски материјал из Математичке гимназије, а они нама саветнике који ће нас научити да је потпуно природно да су они богати а ми сиромашни. И врло ће се потрудити да тако и остане.”
Педесетих година је индустријска класа одлазила у развијене земље да би зарадила новац и вратила се у Србију. Данас интелектуална елита одлази без намере да се икада врати.
“Знамо ли зашто нам одлазе најбољи? Зашто се овде не цени знање, најталентованији се исмејавају да су штребери, и за њих се углавном никада не нађе места у важним државним институцијама. У развијеном свету знање третирају као првокласну робу. Наши генији, Тесла и Пупин су, нажалост, отишли да повећају технолошки потенцијал Америке. Јер, тамо одувек постоје услови да генијалност дође до изражаја”, каже професор Зец.
“Образовање је овде апсолутно потцењено. Како сачувати, рецимо, ауторитет наставнице математике ако је она тако плаћена да не може ни зуб да поправи, па ђаци терају са њом шегу да је крезуба. Ако се са свих страна шаље порука да учење у Србији није на гласу. С друге стране, имамо више магистара и доктора наука него новорођених”, каже он у интервјуу за Блиц.
“Чему школовати људе ако најбољи одлазе, а на кључна места се примају особе са сумњивим квалификацијама”, пита се он.
Ситуација ће се, сматра Зец, променити само ако сваке године обезбедимо радно место за сто најбољих дипломираних студената из свих области.
Енглеска је бренд
Професор даје добар пример Енглеске, која је од својих институција направила бренд.
“Ми нисмо као Енглеска, где кад зарадиш у 17. веку, можеш остати богат и у 21. веку. Суштина није у брзини, већ у трајању зараде. Код нас сва богатства кратко трају и нико нема поверења ни у државу ни у одрживост било ког бизниса. Зато Србин, Рус, Индус… све паре које заради носи у Енглеску.”
А када Енглез заради паре било где у свету, зарађено враћа кући, у Енглеску.
“На дуги рок, најбољи и најпродаванији енглески производ су енглеске институције. Због њих се у Енглеску слива људски и финансијски капитал. Сви они чувају своје и врло агресивно примају све оно што је добро из света. Тако је у целом западном друштву. И одлив школованих људи из Србије за њих је одлична инфузија, док нама крв липти. Ми њима генетски материјал из Математичке гимназије, а они нама саветнике који ће нас научити да је потпуно природно да су они богати а ми сиромашни. И врло ће се потрудити да тако и остане.”
Извор: blic.rs