Постала сам мајка ђака првака.
Увиђам – Буквара нема. И има три пута више уџбеника него онда када сам ја била ђак. И то је у реду. Ствари се мењају и напредују , на овај или онај начин. Пре свечане заклетве, желим да се захвалим свим родитељима који су последњу деценију и нешто практиковали пермисивно, либерално и „моје дете – божанство“ васпитање. Без њихове праксе, која је резултирала децом која су осиона, размажена, немотивисана, лења и неваспитана, не би било ни моје готово активистичке потребе да истрајем на путу враћања традиционалног приступа у одгајању.
Од свог детета желим добру особу сутра у животу, поштеног човека, која је добра за себе и за заједницу! За све остало, мораће сама да се бори и да бира!
Свечано обећавам:
- Да нећу учити уместо свог детета.
- Да нећу писати домаћи уместо свог детета. И побеђивати на такмичењима из српског и ликовног.
- Да се нећу мешати у педагошки рад учитељице.
- Да нећу учитељицу посматрати као непријатеља.
- Да се нећу мешати у друштвени живот свог детета.
- Да ћу сваку критику о свом детету од учитељице добронамерно прихватити.
- Да нећу уступати пред родитељима предаторима, који бране интересе свог детета „бога“.
- Да ћу јој купити будилник да се сама буди.
- Да ћу увек бити присутна за сваки проблем и изазов који има АЛИ као саветодавац.
- Да ћу се потрудити да своје време и живот организујем тако да ми дете не мора бити у продуженом боравку. На ово надовезујем и број…
- Да ће сваки дан имати породичан ручак за време којег делимо утиске из школе, радног дана, живота.
- Да ћу остати и даље ГРАНИЧАР. Да ћу бити доследна у границама, и да нећу кривити друштво, школу, учитељицу и државу за оно што је моја одговорност.
Додајем и то, да од свог детета очекујем да се посвети својим школским обавезама. Очекујем да се примерно влада .
Немам ништа против тога да будем строга мама, којој дете замера. Касније у животу, кад буде научила шта су обавезе, посвећеност и доследност, нека решава свој однос са мајком, који је вечна тема, свих нас икад рођених, васпитаних овако или онако!
Аутор: Јелена Обреновић-Дамњановић