Код састављања тестова, посебно за малу матуру, имаће се у виду потпуно нова ситуација за све нас. Не могу да кажем да ће задаци бити прости као пасуљ, међутим, неће бити ни претешки. Али мала матура и пријемни ће бити одржани јер је то и питање правичности.
Министар просвете Младен Шарчевић овако у интервјуу за “Блиц” најављује малу матуру и пријемни за факултете, који би, како каже, требало да се одрже у време када смо и иначе навикли. Он и његов тим у последњих месец и по иза себе имају период у коме су огромни систем просвете држали под контролом. За свега три дана успоставили су онлајн наставу, која је одрађена за све разреде, а што није успела ниједна држава у региону, па ни поједине много развијеније државе Европе.
Има захтева да се не полажу мала матура и пријемни за факултете?
– Видите, питање способности једне државе је колико успева да у ванредним околностима организује живот и рад система. Европске државе које, најједноставније речено, држе до себе не одустају не само од полагања тестова већ су вратиле и враћају децу у школске клупе. Полагање мале матуре, како сада ствари стоје, биће 17-19. јуна. Школе имају по сто осмака у просеку. Објекти су празни, нема других ђака и то практично значи по пет осмака у учионици, а тамо где је потребно, имамо и фискултурну салу. Ми не морамо да радимо наставу, али матура је питање праведности.
У протеклом периоду трудили смо се да децу и породице заштитимо што више и што дуже. Тако ће бити и убудуће. Успели смо да организујемо онлајн наставу, да она тече и да је приведемо крају. У јуну ће кренути друге активности које ће користити ђацима да постигну што боље резултате. Не стоје аргументи ’у време бомбардовања није било полагања’. Није за поређење, нису исте околности, почев од чињенице да су деца сада наставила са наставом као и свугде у свету. Мала матура и пријемни су питање правичности, да сви имају једнаке услове и шансу. Неко је било лошији у овом кварталу, али зна више и боље и та шанса не може му бити одузета. Биће разумевања за целокупну ситуацију у којој је не само Србија већ и свет. Све ћемо околности имати у виду када се буду састављали задаци и није нам намера стресирање. На крају, да се разумемо, клинцима је већи стрес био што не могу напоље, што не могу да виде другове и другарице. А коме је учење стрес, то је и пре и после короне.
Осим прилагођенијих, лакших задатака него што би иначе били, рекли сте да радите на другим погодностима за ђаке. На шта конкретно мислите?
– Да, радимо интензивно. Део акција креће већ у мају. Систем полако дижемо део по део, почев од 11. маја. За ђаке од првог до четвртог разреда креће продужени боравак од 7.30 до 16.30. За све што предузимамо пре тога је рађена анкета међу родитељима како бисмо знали који су нам капацитети потребни и како бисмо све предвидели и организовали што боље. На основу анкете, практично једна трећина школа ће радити. Према анкетама, у Београду шест одсто најмлађих ће кренути у боравак, и то су махом прваци. У готово свим градовима је проценат око три-четири одсто и нигде не прелази шест одсто. То су мале групе и неће бити проблем да се добро организује рад. Како и даље траје онлајн настава, они који крену у боравак имаће и ту наставу и радиће у школи директно. Када се заврши онлајн настава крајем маја, од почетка јуна сви који желе да поправе оцене, који сматрају да су оштећени, мисле да могу боље, имаће прилику. Такође, како родитељи не би плаћали приватне часове за оне који се спремају за тестове било мале матуре или за факултет, имаће прилику да деца добију ту погодност у школи као додатну наставу.
Имамо још једну могућност. Поједина деца су на граници између доброг и врло доброг и овог успеха и одличног и фалиће им неки поен за матуру. Биће им омогућени додатни часови и то ће бити већ у првој половини јуна. Министарство просвете је за све кораке које предузима тражило пре конкретне имплементације медицинске препоруке. Укратко, биће то рад у малим групама са дистанцом, с мерама заштите за запослене, мерење температуре…
Ако неко жели да поправи оцену да ли ће имати прилику и како?
– Од првог до четвртог разреда, с обзиром на то да су упућени на своју учитељицу или учитеља, не морају да долазе у школу да би поправили оцену ако желе или ако родитељи процењују да би требало. Они старији основци који су све време са петицама и који су успели успешно у овом периоду да одраде и формативне видове оцењивања, такође неће морати да долазе јер једноставно не морају да проверавају своје оцене. Оно што сам занимљиво и похвално уочио у протеклом периоду јесте да имате децу која су у учионицама била стидљива, инфериорна, а која су у овом периоду и учењу од куће показала да реално знају више. Сматрам да учитељи треба то и те како да узму у обзир. Дакле, сви који сматрају да треба да провере своје оцене, а које ће добити, имаће прилику за то и у основној и у средњој школи. Али, ко је из неког предмета увек имао јединицу, био лош, а сада одједном заблистао, не може очекивати да му се узме у обзир само резултат који је постигао од куће и то је, надам се, свима разумљиво. Сви ће имати прилику да поправе, провере ако сматрају да су их учитељи и професори нешто оштетили.
– У мају, условно речено, од 15. маја и факултети и високе школе. Испитни рокови се разликују од факултета до факултета, али на основу досадашњих разговора са високошколским институцијама пријемни се планира као и прошлих година. Тражили смо од института Батут препоруке шта је све неопходно да установе испоштују. У мају крећу испитни рокови… Рад на факултетима ће се разликовати јер, примера ради, имате факултете из области уметности који и иначе раде мање-више индивидуално. Али Стоматолошки и Медицински нису урадили блок практичне наставе, и то ћемо видети да се уради током маја. Онлајн настава на факултетима се завршава средином маја, а у јуну је редован рок. Цела Европа креће и ми морамо да се враћамо редовним активностима.
Вртићи, као и боравак у школама крећу први у рад. Имате ли процене колико ће малишана ићи у вртиће?
– Наше је да направимо најбољи амбијент за клинце. Организовали смо анкету, родитељи су се изјашњавали и према резултатима око 23 одсто деце креће у вртиће. Од Министарства здравља узели смо препоруке које сежу до ставке да, примера ради, треба искључити чупаве играчке и користити само глатке како би се лакше прале. Министарство ће дати и препоруке за игре које су безбедне и помоћи да се време у вртићима и на тај начин лакше и садржајније организује. Старије васпитачице или оне са неком болешћу коју имају а која може бити ризична по њих у време епидемије неће још почињати са радом.
Ванредно стање и околности усред епидемије променили су неке сегменте живота, оголили ствари, показали добре стране, али и недостатке. Како се у свему томе показао образовни систем?
– Искрено, ми знамо и без епидемије шта је добро, а шта није у образовном систему. Радимо реформу образовања са европском комисијом, и то су циклусу који иду својим током. Ипак, мора се признати да смо сада ускочили у оно што је планом било предвиђено за 2022. годину. Учење на даљину је требало да буде обухваћено новим пројектима, али смо успели, за разлику од осталих, да цео систем дигнемо. Тако да смо већ пилотирали онлајн наставу, формативно оцењивање и онлајн пробу мале матуре. Проверили смо колико знају наши професори. Наш образовни систем је пре епидемије био на 40 одсто пута реформе са европским партнерима и ми смо говори да можемо много више. Показало се да можемо.
Значи да можемо очекивати и увођење редовне онлајн наставе?
– Намеравам да сада одмах наставимо на основу досадашњег искуства које треба унапредити и да не чекамо 2022. Онлајн настава је идеална за факултете и студенте јер не морају да долазе, плаћају станове. Добра је и за зараду факултета када је реч о страним студентима. Имамо млађу децу по планинама, удаљеним деловима, децу која су често болесна и одсуствују из школе, деца спортисти не морају да губе наставу… Могућност онлајн наставе је идеална за све ове категорије када год је потребно. Сада знамо много тога јер смо све прошли практично, и то на нивоу целе државе. Систем је показао да има капацитете и све је урађено са мало пара. Ово искуство треба искористити и наставити.
Како ће изгледати следећа школска година, с обзиром на то да епидемиолози очекују и други талас на јесен? Да ли ће се мењати школски календар, систем рада?
– Правимо и за ту опцију план. Током овог таласа набавили смо ајпеде и остале уређаје за децу која их нису имала, а дато је и на реверс учитељима који нису имали. Упоредо са свим што нас чека током маја и јуна, правимо план да се настава снима током лета да имамо базу у случају новог таласа од јесени. Опција је и ТВ канал само за образовање. Такве су околности, настављамо. н
Цео интервју прочитајте ОВДЕ