Slučaj kragujevačkog odličnog đaka koji je knjižicu gimnazije zamenio – aparatom za varenje bolje ilustruje promenu u načinu razmišljanja mlade generacije, nego svi statistički podaci Ministarstva prosvete. Deca postaju praktičnija, gledaju gde će bolje i brže da se zaposle. Tako je ove godine, prvi put posle dugo vremena, više đaka nego ranije upisano u mašinske i poljoprivredne, tekstilne, građevinske škole, a istovremeno je manje učenika dobilo knjižicu ekonomskih i medicinskih škola, iako ove struke i dalje ostaju najpopularnije u Srbiji.
Istine radi, treba dodati da su prosvetne vlasti konačno odlučile da krenu s neophodnim rezovima, pa su za ovogodišnji upis ukinuli odeljenja u nekim od najpopularnijih škola. Zanimljivo je, međutim, da taj rez, kako se moglo očekivati, nije vratio đake u gimnazije, jer samo oni s peticama već godinama konkurišu za ekonomski i medicinsku struku, već su se đaci slili u zanatske škole. Tako je istovremeno nastavljen višedecenijski trend pada interesovanja za gimnazije, koje, podsetimo, nisu reformisane od 1992. godine. U međuvremenu se neprekidno radilo na reformi srednjih stručnih škola, uz zdušnu stručnu i finansijsku pomoć pre svega nemačke vlade, ali i domaćih i stranih kompanija.
Autor: Sandra Gucijan
Izvor: Politika