Можда ћете ћесто бити усамљена мама на игралиштима ако пустите дете босо док вас стрељају погледом питајући се да ли сте нормални.
Многи ме често питају како сам тако опуштена са дететом? Како се никада не изнервирам, не повисим тон, не дај боже не ударим је, како све лако и брзо обављамо, како све постижем, како толико путујемо и остало. Ваљда зато, што сам прво ја као личност опуштена, па онда сам таква и са дететом.
У трудноћи сам кренула да читам бројне текстове, блогове, савете, прегледала половину нета а онда сам преко ноћи схватила да је најсигурније, најбоље и најлепше пратити свој осећај, тј мајчински инстикт. Топла препорука. Онда је све лакше и поједностављеније.
Слетели смо на свет тог сунчаног дана у марту, са 40 и нешто других беба у породилишту. Када сам примила у загрљај то љупко биће са скоро 4 килограма знала сам да тада креће НОВИ зивот, доста лепши и узбудљивији од претходног. Ново велико путовање! Све ми је било ново, непознато, доста ствари за научити, искусити, али сам се строго држала свог осећаја.
Ја сам од оних мама којима су и даље најлепши домаћа торта и рођендан код куће у дворишту, које не залазе често у играонице него у шуме. Она мама која није купила детету ниједну ствар у Ушћу ил Делти, она мама која нема појма чему служи пола направа за децу, она мама која се не стресира при сваком паду, она мама коју баш брига што дете још није скинуло пелене и шта ће рећи околина, она мама која, кад дете боли стомак, не зове дадиљу, она мама којој није тешко да 156 пута понови реченицу “стави руку на уста кад кашљес”, мама која није учила дете да свака мачка огребе и сваки пас уједе, мама која детету допушта да иде босо, да пипа инсекте, да буде на сунцу, ветру, да кисне, да се испрља, умокри, падне, отплаче. Да путује, и мења климе и градове. Да упознаје разне културе и акценте од малих ногу. Мама која једва не чека да ували дете родбини или пријатељима да би изашла у град. Мама која воли што њено дете не спава преко дана. Мама којој брендиране ствари и марке не значе ништа.
Свако има свој стил живота па самим тим и стил одгајања детета и у то се не треба мешати. Али свој осећај никада не напуштајте. Деца воле децу, опуштене људе и живот. А живот ће знати шта је ако их пустите да се задишу, да осете крв у венама, срце у плућима, да осете да није све у играоницама и лего коцкицама. Живот је диван и тежак. Нека то осете.
Можда ћете ћесто бити усамљена мама на игралиштима ако пустите дете босо док вас стрељају погледом питајући се да ли сте нормални. Можда вас неће разумети, схватити у неким стварима али и то је ок, свако има право на коментар и став. ЖИВИТЕ ЖИВОТ, јер живот су деца.
Пише: Мина Миленковић
Извор. Детињарије