„Реци ми и ја ћу заборавити. Подучи ме и ја ћу се сетити. Укључи ме у рад и ја ћу научити.“
Бењамин Франклин
.
Није лако одгајати децу, научити их писању, читању, дати им основе за касније образовање и усадити им праве вредности, да једног дана буду „људи“. Тачно је да се од наставника превише тражи, ипак, то је у опису њиховог посла.
Шта су мотивацијске технике?
Наставници имају свој план и програм рада и често требају бити „чаробњаци“ да ученике заинтересују за градиво које је прописано и често досадно. Но, како на сваком часу одржавати пажњу, нагласити важност предмета, градити поуздање у способности и подстицати задовољство ученика? Један је од одговора да редовно требају користити наставне и мотивацијске технике којима повећавају интерес и занимање за предмет, па и сам његов садржај (Тршкан, 2006). Наставничка креативност први је корак и претпоставка за васпитно-образовни процес који не „гуши“, него подстиче креативност својих ученика.
Разноврсност мотивацијских техника:
ИСПУЊАЛКЕ и УКРШТЕНИЦЕ корисне су за усвајање одређених појмова, посебно нових термина. Наставници могу кроз укрштеницу постићи то да ученици на основи постојећег знања дођу до решења који означава неки нови појам.
Такође, могуће је да наставници опишу одређен појам без да кажу његов назив, а ученици требају рећи о којем је појму реч.
.
КОГНИТИВНЕ МАПЕ корисне су за сликовити приказ одређеног наставног садржаја, односно, битних појмова и догађаја који ученицима служи као подсетник.
КВИЗОВИ могу бити различити, овисно жели ли наставник укључити све ученике или само поједине. Тако може осмислити квиз где се могу такмичити сви ученици, скупине или само поједини ученици. Могу се направити као телевизијски квизови да буду занимљиви и актуални. Уз квизове, често се користе и загонетке, ребуси, кратки звучни записи.. ..
Могу се користити и скице, карикатуре, цртање, мимика, пантомима, различита одећа и предмети, модели, лутке, различите игре (лов на благо, ), анегдоте, метафоре и цитати.
Мотивацијске технике опуштања
Занимљиве су мотивацијске технике намењене опуштању и одмору ученика. То могу бити технике опуштања уз музику, вежбе дисања, уз покрете … Наведене технике могу се користити на почетку часа (како би се ученици примирили и припремили за наставни час) или пре извршавања задатака.
Мотивацијске технике концентрације
Посебне технике опуштања технике су концентрације и уживљавања, које ученике подстичу на позитивно расположење, изражавање властитих осјећања и мисли. Ученицима се може рећи да се уживе у тај дотични тренутак, да дишу све дубље и дубље, да осете сваки удах и издах, да осете како расте смиреност, док издах односи бриге и слично. То је корисно како би се ученици концентрисали на задатке, посебно оне захтевније, и постали свесни тренутка. То је тзв. позитивна сугестија.
Мотивацијске технике визуализације
Мотивацијска техника визуализације подразумева да ученици замисле оно што се од њих тражи. На пример, учитељ може рећи ученицима да замисле како уживају у учењу, како наставни садржај само „улази у њихову главу“. Битно је да наставник буде „вођа“, тј. да својим начином говора, интонацијом гласа и бираним речима усмерава и наводи ученике, јер то доводи до позитивног размишљања.
Кинетичке мотивацијске технике
Уз технике које су користе при опуштању, ту су и мотивацијске технике које укључују кретање. Наравно, поента није у томе да се ученици самовољно крећу разредом, него да своју енергију делимично усмере на покрете како би им било занимљивије. На пример, приликом понављања наставног градива ученицима се може рећи да за тачан одговор подигну леву руку, а за нетачан десну. Или сви ученици могу устати ако је одговор тачан те сести ако је одговор нетачан. Иако ово може деловати као прављење нереда и буке у разреду, ово је ученицима занимљиво јер се крећу, а уједно и размишљају.
Битно је да учитељи познају и користе те мотивацијске игре (погоди ко, коло среће, фудбал речима и друго). Домишљате и маштовите мотивацијске технике заиста обогаћују наставни садржај, а при том се постиже то да ученици постају заинтересиранији, боље слушају и захтеве не перципирају као некакво морање, већ испуњавање својих обвеза кроз игру и на користан начин. Понекад се и од ученика може тражити да смисле одређене задатке који ће се уврстити у тест (што уједно значи да ученик треба да понови градиво како би могао саставити питања, а с друге стране, сам је укључен у тај процес одабира, што подразумева активност и на неки начин помоћ учитељу). Такође, од ученика се може тражити да записује своје циљеве и уредно их прешкраба када их оствари. Затим, ученици кроз фото-причу могу презентовати научено градиво, при чему вежбају говорно и ликовно изражавање.
Закључак
Успркос све већим захтевима и обавезама које учитељи требају обављати, битно је да пре свега воле свој посао. Када је то тако, онда неће недостајати идеја ни креативности. Понекад се наставницима може учинити да је коришћење ових техника губитак времена, с обзиром на прописан план и програм, но оне засигурно могу допринети позитивном расположењу ученика, подстакнути их на учествовање, што и јесте крајњи циљ, па приликом активности, код ученика створити осећај задовољства и позитивних ставова према предмету и школи уопште. Учеников осећај укључености, на занимљив и изазован начин, смањује тескобу и досаду, а може позитивно утицати и на ученикову слику о властитим способностима и на повећање самопоштовања. Резултат коришћења учења кроз игру је веће задовољство ученика, што доприноси бољем успеху.