„Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se setiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti.“
Benjamin Franklin
.
Nije lako odgajati decu, naučiti ih pisanju, čitanju, dati im osnove za kasnije obrazovanje i usaditi im prave vrednosti, da jednog dana budu „ljudi“. Tačno je da se od nastavnika previše traži, ipak, to je u opisu njihovog posla.
Šta su motivacijske tehnike?
Nastavnici imaju svoj plan i program rada i često trebaju biti „čarobnjaci“ da učenike zainteresuju za gradivo koje je propisano i često dosadno. No, kako na svakom času održavati pažnju, naglasiti važnost predmeta, graditi pouzdanje u sposobnosti i podsticati zadovoljstvo učenika? Jedan je od odgovora da redovno trebaju koristiti nastavne i motivacijske tehnike kojima povećavaju interes i zanimanje za predmet, pa i sam njegov sadržaj (Trškan, 2006). Nastavnička kreativnost prvi je korak i pretpostavka za vaspitno-obrazovni proces koji ne „guši“, nego podstiče kreativnost svojih učenika.
Raznovrsnost motivacijskih tehnika:
ISPUNJALKE i UKRŠTENICE korisne su za usvajanje određenih pojmova, posebno novih termina. Nastavnici mogu kroz ukrštenicu postići to da učenici na osnovi postojećeg znanja dođu do rešenja koji označava neki novi pojam.
Takođe, moguće je da nastavnici opišu određen pojam bez da kažu njegov naziv, a učenici trebaju reći o kojem je pojmu reč.
.
KOGNITIVNE MAPE korisne su za slikoviti prikaz određenog nastavnog sadržaja, odnosno, bitnih pojmova i događaja koji učenicima služi kao podsetnik.
KVIZOVI mogu biti različiti, ovisno želi li nastavnik uključiti sve učenike ili samo pojedine. Tako može osmisliti kviz gde se mogu takmičiti svi učenici, skupine ili samo pojedini učenici. Mogu se napraviti kao televizijski kvizovi da budu zanimljivi i aktualni. Uz kvizove, često se koriste i zagonetke, rebusi, kratki zvučni zapisi.. ..
Mogu se koristiti i skice, karikature, crtanje, mimika, pantomima, različita odeća i predmeti, modeli, lutke, različite igre (lov na blago, ), anegdote, metafore i citati.
Motivacijske tehnike opuštanja
Zanimljive su motivacijske tehnike namenjene opuštanju i odmoru učenika. To mogu biti tehnike opuštanja uz muziku, vežbe disanja, uz pokrete … Navedene tehnike mogu se koristiti na početku časa (kako bi se učenici primirili i pripremili za nastavni čas) ili pre izvršavanja zadataka.
Motivacijske tehnike koncentracije
Posebne tehnike opuštanja tehnike su koncentracije i uživljavanja, koje učenike podstiču na pozitivno raspoloženje, izražavanje vlastitih osjećanja i misli. Učenicima se može reći da se užive u taj dotični trenutak, da dišu sve dublje i dublje, da osete svaki udah i izdah, da osete kako raste smirenost, dok izdah odnosi brige i slično. To je korisno kako bi se učenici koncentrisali na zadatke, posebno one zahtevnije, i postali svesni trenutka. To je tzv. pozitivna sugestija.
Motivacijske tehnike vizualizacije
Motivacijska tehnika vizualizacije podrazumeva da učenici zamisle ono što se od njih traži. Na primer, učitelj može reći učenicima da zamisle kako uživaju u učenju, kako nastavni sadržaj samo „ulazi u njihovu glavu“. Bitno je da nastavnik bude „vođa“, tj. da svojim načinom govora, intonacijom glasa i biranim rečima usmerava i navodi učenike, jer to dovodi do pozitivnog razmišljanja.
Kinetičke motivacijske tehnike
Uz tehnike koje su koriste pri opuštanju, tu su i motivacijske tehnike koje uključuju kretanje. Naravno, poenta nije u tome da se učenici samovoljno kreću razredom, nego da svoju energiju delimično usmere na pokrete kako bi im bilo zanimljivije. Na primer, prilikom ponavljanja nastavnog gradiva učenicima se može reći da za tačan odgovor podignu levu ruku, a za netačan desnu. Ili svi učenici mogu ustati ako je odgovor tačan te sesti ako je odgovor netačan. Iako ovo može delovati kao pravljenje nereda i buke u razredu, ovo je učenicima zanimljivo jer se kreću, a ujedno i razmišljaju.
Bitno je da učitelji poznaju i koriste te motivacijske igre (pogodi ko, kolo sreće, fudbal rečima i drugo). Domišljate i maštovite motivacijske tehnike zaista obogaćuju nastavni sadržaj, a pri tom se postiže to da učenici postaju zainteresiraniji, bolje slušaju i zahteve ne percipiraju kao nekakvo moranje, već ispunjavanje svojih obveza kroz igru i na koristan način. Ponekad se i od učenika može tražiti da smisle određene zadatke koji će se uvrstiti u test (što ujedno znači da učenik treba da ponovi gradivo kako bi mogao sastaviti pitanja, a s druge strane, sam je uključen u taj proces odabira, što podrazumeva aktivnost i na neki način pomoć učitelju). Takođe, od učenika se može tražiti da zapisuje svoje ciljeve i uredno ih preškraba kada ih ostvari. Zatim, učenici kroz foto-priču mogu prezentovati naučeno gradivo, pri čemu vežbaju govorno i likovno izražavanje.
Zaključak
Usprkos sve većim zahtevima i obavezama koje učitelji trebaju obavljati, bitno je da pre svega vole svoj posao. Kada je to tako, onda neće nedostajati ideja ni kreativnosti. Ponekad se nastavnicima može učiniti da je korišćenje ovih tehnika gubitak vremena, s obzirom na propisan plan i program, no one zasigurno mogu doprineti pozitivnom raspoloženju učenika, podstaknuti ih na učestvovanje, što i jeste krajnji cilj, pa prilikom aktivnosti, kod učenika stvoriti osećaj zadovoljstva i pozitivnih stavova prema predmetu i školi uopšte. Učenikov osećaj uključenosti, na zanimljiv i izazovan način, smanjuje teskobu i dosadu, a može pozitivno uticati i na učenikovu sliku o vlastitim sposobnostima i na povećanje samopoštovanja. Rezultat korišćenja učenja kroz igru je veće zadovoljstvo učenika, što doprinosi boljem uspehu.