Može i bez zaključivanja ocena na polugodištu

8 decembra, 2020

Ocenjivanje učenika i izvođenje zaključnih ocena na polugodištu koje je poranilo zadaje glavobolje mnogim prosvetnim radnicima dok, držeći se preporuka resornog ministarstva, prave presek postignutih rezultata učenika na osnovu dosadašnjeg učinka. A kako bi drugačije, jer premalo je vremena da se prvobitni planovi predavanja, utvrđivanja gradiva i provere znanja ispune pre odlaska na predah od školskih obaveza, što istovremeno znači i kraj prvog dela nastavne godine.

Čim su objavljene smernice nadležnih za rad škola na daljinu, nastavnike je zbunio deo uputstva za organizaciju rada od petog do osmog razreda osnovne škole u kojem se navodi da se „svi pismeni zadaci i provere duže od 15 minuta realizuju u školi” i da je „nastavnik u obavezi da najkasnije pet dana pre pismene provere znanja učenike obavesti o sadržajima koji će se proveravati”.

Hitrom dopunom tog uputstva iz resornog ministarstva pojasnili su da se to ipak odnosi isključivo na mlađe razrede, jer jedino oni u ovom trenutku imaju neposrednu nastavu.

– Nastavnik je autonoman u planiranju ocenjivanja i odlučuje o tome da li se pismeni zadaci mogu realizovati putem nastave na daljinu, a ukoliko to nije moguće, mogu ih realizovati u drugom polugodištu – precizirao je prosvetni vrh. Njihove smernice, takođe, ukazuju da će „ocene koje su učenici dobili u toku neposrednog obrazovno-vaspitnog rada od početka ove školske godine, podaci o napredovanju učenika i ocene koje će učenicima biti date u periodu do završetka prvog polugodišta omogućiti izvođenje zaključne ocene”.

Iz ugla prosvetnih radnika to je shvaćeno tako da se ocene na prevremenom kraju polugođa zaključuju i bez elemenata koji su za to potrebni, jer su u atipičnoj godini uslovljenoj epidemiološkim parametrima i školska pravila podložna promeni. Međutim, i u vreme epidemije svinjskog gripa, školske 2009/10. godine zimski raspust je počeo ranije i bio je produžen, ali je prvo polugodište završeno tek nakon što su se đaci vratili u klupe. Otuda se nameće utisak da se zaključivanjem ocena bez dovoljno pokazatelja, ispred suštine obrazovanja pa i zaštite zdravlja učenika stavlja administracija, odnosno formalno beleženje u dnevnik prosečne ocene đačkog uspeha iako se ona neće računati za kraj školske godine. Na naše pitanje da li je tako, u Ministarstvu prosvete tvrde da „nema reči o ’formalnom zadovoljavanju administracije’, a kamoli o tome da se ona stavlja ispred zdravlja učenika i zaposlenih i suštine obrazovanja i vaspitanja”.

Podsećaju da je članom 5 stav 2 Pravilnika o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju propisano da učeniku koji nije ocenjen najmanje četiri puta iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik u toku polugodišta, odnosno najmanje dva puta u toku polugodišta ukoliko je nedeljni fond obaveznog predmeta, izbornog programa i aktivnosti jedan čas, ne može da se utvrdi zaključna ocena, izuzev u slučaju kada zbog ugroženosti bezbednosti i zdravlja učenika i zaposlenih nije moguće oceniti učenika potreban broj puta.

– Ta odredba je na snazi i primenjuje se. To nužno ne znači da ocena mora da se utvrdi, jer pravilnik kaže može da se utvrdi. Postojeći broj ocena i praćenje napredovanja, postignuća i angažovanja učenika koje nastavnici obavljaju u kontinuitetu u toku čitave godine nastavniku obezbeđuju dovoljno elemenata za zaključnu ocenu. Podsećamo da školska godina traje već tri meseca i da još uvek ima vremena za ocenjivanje, te se ne može očekivati da će broj učenika koji će ostati neocenjen biti značajan. Pa sve i da je reč o značajnom broju, ono što škole i nastavnici odlično znaju, a što je verovatno manje poznato onima koji nisu iz oblasti obrazovanja, zaključna ocena na polugodištu je samo presek postignuća učenika u toku školske godine. Ona se, po istom pravilniku, ne uzima u obzir prilikom utvrđivanja zaključne ocene za kraj školske godine, već se u obzir uzimaju sve pojedinačne ocene koje je učenik u toku školske godine dobio bilo kojom tehnikom provere – tumače znalci.

Istovremeno, naglašavaju, važno je imati u vidu da i kada učenik u redovnim okolnostima ne pohađa nastavu iz zdravstvenih razloga više od trećine godišnjeg fonda časova ne mora nužno da bude upućen na razredni ispit, ukoliko se ocenjivanjem utvrdi da je dostigao obrazovne standarde na osnovnom nivou.

Izvor: Politika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama