Можете ли да замислите детињство без кликера и ластиша?

 
Чега се играју деца данас? И ко је задужен за то да им објасни зашто су кликери важна и узбудљива игра. Зашто нема детињства без ластиша и школица, и како су школе изгледале некада када су сви носили исту одећу?

Без обзира када сте рођени, детињство је већини људи најлепши део живота. Али што невиније детињство то је и лепше, зар не? У том смислу, није ли детињство некада било много безбрижније и неоптерећеније?
Сећате ли се како се са слашћу ужинало парче хлеба, маст и алева паприка. А да не причамо о томе да је троугласти јогурт и виршла из црвеног киоска била премија!
Некада су се деца облачила исто, не само због кецеља, већ и због тога што избор није био толико велики. И нису се мерила ни по моделу патика ни по моделу мобилног телефона. Телефона није било, а патике су углавном биле стартасице. А за физичко? Чувени трикои!
Цели комшилуци некада су били сигурни паркови за играње. Мајке су се само довикивале преко прозора да установе где се група веселе, упрљане, гласне деце налази. Наравно нема галаме од 2 до 5 – тако налаже кућни ред!
А какав је тек био телевизијски програм за најмлађе. Чувени Тимоти Брајтон осмислио је и режирао „Невен“ и „Полетарац“ на чије нам се прве тактове уведне шпице одмах развуче осмех.
Дакле, ако имате клинце, уграбите барем мало времена и пођите са њима напоље. Објасните им како се игра арачкиње барачкиње, како се бира терен за кликере, копа рупа и како се осваја највећи број стакленаца.
Наравно, нема ђидања!
 
Извор : Блиц