Чега се играју деца данас? И ко је задужен за то да им објасни зашто су кликери важна и узбудљива игра. Зашто нема детињства без ластиша и школица, и како су школе изгледале некада када су сви носили исту одећу?
Без обзира када сте рођени, детињство је већини људи најлепши део живота. Али што невиније детињство то је и лепше, зар не? У том смислу, није ли детињство некада било много безбрижније и неоптерећеније?
Сећате ли се како се са слашћу ужинало парче хлеба, маст и алева паприка. А да не причамо о томе да је троугласти јогурт и виршла из црвеног киоска била премија!
Некада су се деца облачила исто, не само због кецеља, већ и због тога што избор није био толико велики. И нису се мерила ни по моделу патика ни по моделу мобилног телефона. Телефона није било, а патике су углавном биле стартасице. А за физичко? Чувени трикои!
Цели комшилуци некада су били сигурни паркови за играње. Мајке су се само довикивале преко прозора да установе где се група веселе, упрљане, гласне деце налази. Наравно нема галаме од 2 до 5 – тако налаже кућни ред!
А какав је тек био телевизијски програм за најмлађе. Чувени Тимоти Брајтон осмислио је и режирао „Невен“ и „Полетарац“ на чије нам се прве тактове уведне шпице одмах развуче осмех.
Дакле, ако имате клинце, уграбите барем мало времена и пођите са њима напоље. Објасните им како се игра арачкиње барачкиње, како се бира терен за кликере, копа рупа и како се осваја највећи број стакленаца.
Наравно, нема ђидања!
Извор : Блиц
Naravno da je na mestu preporuka da decu vodimo napolje i’da ih uvedemo u svet radosti od rada, preko igre, lastisa, klikera, klipa i tokace i svega onoga sto je jos u tragovima ostalo u secanju roditelja tradicionalne svesti.
No postavlja se pitanje, da li je to uopste prihvatljivo nasim malisanima, i koliko dece danas vidite u dvoristu, sa tim i takvim rekvizitima za igru. Veoma malo ili nimalo, jer je njihova paznja usmerena na druge stvari.
Hajdemo onda da vidimo prave krivce za pomanjkanje potrebe da se druze u prirodi i da se zdravo razvijaju kroz igru.
Dakle, krivci su pogresni nametnuti i stihijno prihvaceni autoritarni vaspitni modeli, koji su zagadili zdravo emocionalno i mentalno bice nase dece i saterali ih u cetiri cose.
Da ih pobrojimo, po ko zna koji put :
Pozitivno uslovljavanje (sargarepa) i blaga prinuda (kazna), dva zvanicno priznata modela u pedagogiji.
Nadalje, prezasticiuanje od rada, reda i istine, verbalizam kao prazna a opterecujuca rec, i na kraju uticaj medija kao poguban, jer ih deca gledaju neselektivno.
Ovih 5 modela zadalo je udarac citavom covecanstvu i pomerilo granice moralnosti, uvelo coveka od malog do velikog u pohlepu i duhovno ga osakatilo. Naravno, posledice se ogledju i u drugim smrtnim gresima, tu je armija lenjih, a gladnih, zavidnih i tvrdoglavih, agresivnih i neposlusnih. O naslojenim strahovima, zajedno sa naslojenom ljutnjom, koji produkuju bes i agresiju, do neslucenih razmera, ne treba ni govoriti, jer to dnevno zivimo.
Ostaje mi da roditeljima preporucim da svoju muku prepoznaju i otklone, tako sto ce uci u program Izvornog vaspitanja Prof. Novkovic, samoinicijativno, jer se drzava decenijama bavi lecenjem posledica, ne otklanjajuci uzroke.