Кад дете крене у школу, динамика у породици се много промени. Сад су ту обавезе, а радне навике се морају чувати и надограђивати више него икад раније. Оно чему су нас учили и чему ми сада учимо своју децу и ђаке јесте да је упоран рад и вежба оно што ће нас довести до циља. А циљ је успешно савладано градиво.
Међутим, кад дете дође из школе са неколико провежбаних задатака и домаћим задатком, врло често је потребно још мало вежбе да би све разумело. Томе служе додатни материјали за рад, а једна од одличних едиција су и Едукине Мудрице из српског језика, математике и света око нас, које прате план и програм наставе од 1. до 4. разреда.
Уместо да смишљате задатке које бисте писали на белом папиру, Едукини уредници су креирали занимљиве и допадљиве задатке који ће вам уштедети време.
На Мудрицама су радиле две даме – учитељица Ивана Јухас која је осмислила задатке и графички дизајнер Јасмина Игњатовић која се потрудила да све то дечјем оку изгледа лепо.
О томе како је бити дизајнер дечјих издања, како су настајале Мудрице и шта је ново у плану, разговарамо са Јасмином.
Ви сте по струци инжињер – а иза Вас је богата каријера израде публикација за најмлађе – како сте се нашли у том послу?
Мој отац је био графичар и он ме је упознао са штампом. У почетку сам, још у средњој школи, за његове потребе радила припрему за штампу, а временом се то проширило на графички дизајн и цртање илустрација. По завршетку студија већ сам имала богато искуство у графичком дизајну, а нимало искуства у својој струци. Узмите у обзир да су то биле деведесете године када за инжењере није било посла, а графика је цветала. С обзиром на то да сам у међувремену научила да радим у програмима Photoshop, Illustrator и Corel Draw (што је у то време било ретко), посла је било и превише.
Моје интересовање за публикације за најмлађе почело је са рођењем моје прве кћерке. На тржишту је постојао веома сужен избор књига за децу. Водећи се тиме шта је мени, као родитељу, било потребно и шта би се мом детету свидело, почела сам да пишем приче, цртам сликовнице и састављам задатке за разне радне свеске намењене најмлађима.
Како је почела Ваша сарадња са Едуком и на чему сте све радили за ту кућу?
У Едуку сам дошла захваљујући мојој дугогодишњој пријатељици Ивани Јухас. Професору Влаховићу су се допала издања која сам радила и ангажовао ме је на изради дизајна и илустрација за уџбеник из Математике, затим Физике, Српског језика, Света око нас и многих других.
У једном тренутку сте осмислили пројекат вежбанки за најмлађе под насловом „Мудрице“. Одакле је дошла та идеја и шта Вам је било најважније у обликовању тих материјала?
На овом пројекту смо заједно радиле Ивана Јухас и ја. Ивана и ја одлично сарађујемо јер ја, као што сам већ рекла, гледам из угла родитеља, а она из угла учитеља. У тој комбинацији лако долазимо до добрих решења. Водиле смо се чињеницом да би деца требало да вежбају код куће. Узмимо, на пример, математику. Да би дете провежбало неколико задатака потребно је да родитељ седне и смисли тих неколико задатака. А то понекад није лако, а некад и немамо времена. Овим вежбанкама желеле смо да олакшамо посао и деци и родитељима. Трудиле смо се да пратимо садржај уџбеника, да обухватимо разноврсне задатке, да укључимо мозгалице и занимљивости како бисмо приближиле градиво деци.
Ви сте комплетан аутор уџбеника на којима се потписујете – одговорни сте и за садржај и за дизајн и графичко представљање тог садржаја. У чему је предност таквог приступа?
Мислим да је предност то што лакше могу да спроведем идеју у дело. Видела сам многе уџбенике где је аутор имао добру идеју, али која графички није била добро представљена. Ја унапред знам да ли је нешто изводљиво или није, какав задатак и колико задатака могу да стану у неки простор и на који начин да решим организацију простора на страни. Што се визуелног дела тиче, то је индивидуално. Некоме ће се свидети, а неком неће. У сваком случају, кад год радим на некој публикацији, ја консултујем “мале сараднике” – питам за мишљење свако дете које знам, а које је отприлике тог узраста за који радим.
Обе Ваше кћерке кренуле су Вашим стопама – успели сте својој деци да пренесете љубав према обликовању књига за најмлађе. У чему су предности нових генерација које стасавају у овом послу? Да ли им поверавате задатке на изради нових књига?
Нове генерације имају много више могућности. Почев од развијенијих програма и додатака за компјутер (табле за цртање, оловке…) до отвореног приступа за тражење посла у целом свету. Данас није никакав проблем радити за послодавца који се налази на другом континенту.
Моје кћерке су пошле мојим стопама, али их је пут одвео сваку у свом смеру, на шта сам веома поносна. Једна се бави видео графикама намењеним телевизији, док друга ради на видео анимацијама за инострану фирму.
Ипак, кад год ми је потребна помоћ, изађу ми у сусрет. Било да је у питању дизајн или израда илустрација, увек се радо прихватају посла. Такође, често се са њима консултујем око графичког решења и визуелног изгледа, што ми увелико олакшава посао.
На чему тренутно радите за Едуку?
Тренутно Ивана и ја радимо на доради постојећих издања али и неким новим садржајима које вам још нећемо откривати. Нека то буде изненађење. Хоћемо да унапредимо постојећи приступ неким темама. Покушаћемо да представимо учење слова, читање, писање, учење бројева, сабирање и одузимање на нов и занимљив начин. Желимо да нови уџбеници буду шарени, пуни илустрација и забавних задатака што приличи деци овог узраста. Надамо се да ћемо у томе успети.