Osmaci širom Srbije, njih oko 68.000, danas su polagali kombinovani test u sklopu male matrue. To je bio treći i poslednji test, a evo šta osamci kažu – da li je bilo teško i šta ih je namučilo.
Premda su budući srednjoškolci najviše strahovali od današnjeg kombinovanog testa, na iznenađenje svih ovaj test se ispostavio kao najlakši. To nam potvrđuju učenici sa kojima smo razgovarali širom Srbije.
Sudeći prema utiscima osmaka iz beogradske OŠ „Skadarlija“, najlakša pitanja bila su iz hemije, dok su mišljenja podeljena o težini pitanja iz geografije, istorije, biologije i fizike. Čini se da je geografija najviše namučila beogradske đake.
– Imali smo da povežemo oblike nastanka način reljefa za Đerdapsku klisuru, Deliblatsku pešćaru, Južne Morave – da li su eolski, kraški ili rečni. Ili, recimo kako se smenjuju godišnja doba, ako je severnoj polulopti zima koje godišnje doba je na južnoj. Najlakša pitanja bila su iz hemije, uglavnom iz sedmog razreda. Sve je bilo logično, na primer – od čega se pravi folija za kuvanje? Odgovor je od aluminijuma, što je jednostavno, kao i da napišemo formuli natrijum hlorida – kaže za „Blic“ učenica D. V.
Da su mnoge zbunila pitanja iz istorije, potvrđuje učenica M. L.
– Pitanje je glasilo u kom manastiru je krunisan Stefan Prvovenčani i koji je sedište srpske arhiepiskopije u doba Nemanjića. Baš mi je žao što sam tu pogrešila, umesto Žiče napisala sam Manasija – ističe ona.
Odgovor po principu: Eci, peci, pec
Nekima je značilo što je dosta pitanja bilo na zaokruživanje, te su išli na „ eci peci pec“.
– Iz geografije smo imali i kako se određuje tačan broj stanovnika države. Reč je o popisu stanovništva i to sam znala. Međutim, za pitanje uz koji obod okeana se nalaze aktivni vulkana, tu sam nešto lupila – kroz osmeh kaže učenica ove beogradske osmoletke.
Prema njenim rečima, zadaci iz fizike bili su dosta jednostavni.
– Trebalo je samo da primenimo formulu. Na primer, ako se autobus kreće brzinom 50 km/h i prelazi put od 25 kilometara, koliko mu je sati potrebno do odredišta. U jednom zadatku su nam čak dali formulu – kaže ona.
Pitanja iz biologije, kažu, bila su zanimljiva.
– Recimo, bila je slika cveta, pa je trebalo da napišemo koliko ima prašnika na slici. Takođe, bilo je bilo je pitanje gde se obavlja ćelijsko disanje. To su mitohondrije. Imali smo i o dabrovima pitanje – ako su izumrli, pa se opet nastanili, šta onda čine? Odgovor je populaciju, to smo uglavnom svi znali – navodi M. L.
Kako ističu, iz istorije su imali zapis iz Drugog svetskog rata gde je jasno naznačen Staljingrad i pobeda nad fašizmom, te je trebalo da pogode o kom ratu je reč.
– Iznenadila sam se da nijedna godina nije bila iz istorije. Bilo je pitanje o Krstaškom ratu, ali se nije tražilo da znamo godinu. Mama me je učila da godine pamtim tako što ih vezuje za neke meni bitne datume, recimo rođendane – priča I. K.
I pitanje o korona virus na testu
I pitanje o koroni pojavilo se na kombinovanom testu.
– Trebalo da napišemo koje su zajedničke i pojedinačne osobine bakterije streptokoke i virusa korona. O koroni su nam sveže informacije, tako da mi je to pitanje bilo lako. Uopšteno, ovaj test je bio najlakši od svih – kaže nam učenik I. M.
Da učenicima kombinovani test nije bio težak, potvrđuju i u subotičoj OŠ „Kizur Ištvan“. Grupa od šestoro učenika predala je svoja rešenja i napustila školu posle prvih 45 minuta.
Nekom problem ratovi, nekome atomski brojevi
– Od matematike i srpskog jezika je bilo lakše, a i sam kombinovani test nije bio težak. Istorija je bila malo teža, odnosno, nisam mogla da se setim odgovara na pitanje o ratovima. Odgovorili smo na sva pitanja, ali moguće da smo negde pogrešili. Zadovoljni smo kako smo uradili ovaj test – kažu budući srednjoškolci.
Subotički đaci čekaju da im razdele test
Učenica L. S. kaže za „Blic“ da test nije bio težak, osim nekoliko pitanja iz hemije i fizike, ali priznaje da je to zato što njoj ta dva predmeta teže idu.
– Nije bilo teško, mada imam problem da odredim deceniju na osnovu godine, to je bilo iz istorije, a iz hemije mi je bio težak zadatak sa atomskim brojem. Brzo sam uradila danas test, dok za matematiku jedva da mi je dva sata bilo dovoljno – kaže devojčica.
Ipak je matematika najteža
Sudeći po tome da su nešto već posle 10 sati počeli da izlaze iz učionica, osmacima sa kojima smo pričali u Boru, ovaj test im nije zadao puno muka.
U Boru su učenicima najteža pitanja bila iz hemije, fizike, a nekima i iz biologije. Svi su složni da kombinovani, kao i ostala dva testa iz srpskog jezika i matematike, u globalu nisu bili teški, a od svega izdvajaju matematiku kao najtežu oblast.
Svršeni borski osmaci posle polaganja kombinovanog testa
– Kombinovani test nije bio težak. Najteže pitanje danas mi je bilo iz oblasti hemije: „Koliko natrijum ima elektrona“ i to nisam znala da uradim. Upisaću srednju Mašinsko-elektrotehničku školu, smer tehničar drumskog saobraćaja. Iskreno, maštam o tome da budem što uspešniju u fudbalu i najradije bih da se u budućnosti bavim sportom i da igram fudbal za neki poznati inostrani klub – kaže A. Đ.
Njena drugarica T. L. takođe ističe da kombinovani test nije bio težak.
– Ništa nije bilo komplikovano i do sada najteža je bila matematika. Na kombinovanom testu me zbunila fizika i to četvrti zadatak, gde smo imali vrednost za početnu brzinu i vreme i trebalo je da se izračuna pređeni put. To mi je bio najteži zadatak – kaže T. L.
“Ovaj test se najteže sprema”
I novosadski đaci kažu da im je kombinovani test bio lakši od matematike
Kombinovati test iz male mature prošao je malo lakše nego matematika, ali teže od srpskog, kažu nam đaci novosadske OŠ Ivan Gundulić. Kako smatraju, kombinovani test, najteže je spremati jer je gradivo obinmo, ali kada papir sa zadacima dobiju u ruke ipak se ispostavi da su njihovi strahovi bili preuveličani.
– Sve sam rešila. Najviše sam se namučila kod fizike i hemije. Istorija i geografija mi je bia mnogo lakša. Malo sam se namučila kod pisanja formula supstanci u hemiji kao i sa zadatkom gde je trebalo da se računa. Srpski mi je ipak bio najlakši od sva tri testa, volela bih da budem ili književnica ili psiholog – rekla nam je H. iz ove škole.
Puno gradiva, ko je naučio, naučio je.
Njen kolega D. kaže da se nije mnogo pripremao za kombinovani test, jer smatra da je to nemoguće zbog puno gradiva. Šta je naučio do sada u školi je i pokazao.
– Nisam rešio jedan zadatak iz hemije, ali sada proveravam i mislim da sam pogrešio na nekim laganim stvarima iz istorije što sigurno znam, ali nisam bio dovoljno skoncentrisan. To sam poslednje radio i jedva sam čekao da se sve završi. Smatram da je kombinovani test bio najlakši od sva tri. Iskreno mislio sam da će srpski biti lakši, a matematika malo teža, danas sam najmanje iznenađen – rekao je D.
Neki završili već za 15 minuta
Za kombinovani test svršenim osmacima iz Užica trebalo je mnogo manje vremena nego za testove iz srpskog jezika i matematike jer je, kažu, bio mnogo lakši.
U. P. iz OŠ „Stari grad“ priča za „Blic“ da mu je trebalo svega 15 minuta da uradi sve zadatke i još toliko da ih prekontroliše.
– Najviše zadataka je bilo iz geografije i biologije, a najzastupljenije je bilo gradivo iz osmog i petog razreda. Hemija je bila baš laka, tražile su se najelementarnije stvari. Mislim da sam pogrešno odgovorio samo na jedan zadatak iz fizike – kaže U. P.
S. S, takođe iz OŠ „Stari grad“ posle 45 minuta imao je pred sobom popunjen papir sa zadacima.
– Test je bio lak, lakši od prošlogodišnjeg. Najviše smo grešili na jednom zadatku iz fizike u kome je trebalo izračunati brzinu. Bod sam izgubio i u jednom zadatku ih hemije u kome nisam mogao da se setim hemijske formule – prenosi S.
Ceo tekst pročutajte OVDE