Nakon što je u ministar prosvete Dejan Vuk Stanković kazao da o ideji skraćenja školskog časa treba razmišljati, a potom i najavio mogućnost uvođenja pilot projekta, javnost se veoma zainteresovala za ovu temu. Mišljenja su podeljena, kako među nastavnicima i pedagozima, tako i među širom javnošću.
Dok jedni tvrde da bi to pomoglo deci da lakše uče i budu bolje fokusirani, drugi navode nedostatke takvog poteza. Od činjenice da školski čas nije samo šturo predavanje u kom učenik sluša ono što mu se govori, već da treba ostaviti mesta i za diskusiju i razgovor, čak i o drugim temama, kako bismo sačuvali vaspitnu ulogu škole, do toga da udovoljavanjem činjenici da je pažnja smanjena, postižemo kontraefekat.
Zanimalo nas je kako su ta mišljenja tačno podeljena i zato smo vas zamolili da popunite anketu. A odgovori nas nisu previše iznenadili.
Evo ih:
Dakle, više od 80% naših čitalaca, među kojima su nastavnici i roditelji, veruje da nisu časovi ti koje treba skratiti, već je rešenje smanjenje broja predmeta i obima gradiva koje deca uče.
”Ja ne mogu da stignem ni za 45, a kamoli za 30, smanjiti gradivo, poboljšati uslove, reformisati zakone i ocenjivanje, dovesti stvari u red, vratiti dostojanstvo profesiji, a ne skraćivati časove.” – komentar je jednog nastavnika na ovu temu.
”Naravno da NE. Treba smanjiti obim gradiva i uvrstiti više časova utvrđivanja gradiva (pogotovo za male od 1. do 4.razreda). Zamislite prvake, dok se raspakuje, dok otvori odgovarajuću svesku (knjigu), dok mu učitelj započne neki element ili slovo, dok ga nauči da pravilno izgovori, piše i oblikuje slovo jedno, malo je i 45 minuta, verujte. Za odrasle bi to možda i funkcionisalo, ali za male NIKAKO!!!! A da ne pričam o korekciji ponašanja na času, odmoru i sl. Srednja škola možda DA, a osnovna NE.” – smatra jedna učiteljica.
Da li će ih čuti, ostaje da vidimo.