Dovoljno sna u detinjstvu ima veliki uticaj na potencijalnu gojaznost u kasnijem životnom dobu.
Obezbediti deci dovoljno sna, možda je i najznačajnije što možemo da uradimo za njihovo zdravlje. Pozitivni efekti se mogu osetiti i godinama kasnije, tvrde stručnjaci.
Odavno je poznato da su deca koja ne spavaju dovoljno sklonija gojaznosti u odnosu na decu koja imaju dovoljno sna, ali prema najnovijim studijama, dovoljno sna u detinjstvu ima veliki uticaj i na potencijalnu gojaznost u kasnijem životnom dobu.
Profesor epidemilogije na Fakultetu za javno zdravlje državnog univerziteta u Ohaju Sara Anderson je autor studije koja je istraživala benefite dovoljnog sna za razvoj dece.
U studiji koja je objavljena u magazinu Journal of Pediatrics, učestvovalo je 977 dece čije su navike posmatrane od predškolskog uzrasta (uzrast od četiri i po godine) do adolescencije.
Utvrđeno je da vreme u kojem odlaze na spavanje sa četiri i po godine, utiče na njihovu visinu, težinu i indeks telesne mase sa 15 godina!
Poređenjem njihovog zdravlja kada su postali tinejdžeri u odnosu na vreme odlaska na spavanje u ranom detinjstvu, ispitivači su otkrili da se kod samo 10% dece koja su na spavanje odlazila do 20 časova, javljala gojaznost u periodu adolescencije, u poređenju sa 16 % dece koja su na spavanje odlazila između 20 i 21, i sa čak 23 % dece koja su na spavanje odlazila nakon 21 čas.
Prema zaključku prof. Anderson, ako se u obzir uzmu i drugi faktori koji mogu uticati na gojaznost, deca koja u predškolskom uzrastu na spavanje idu nakon 21, imaju duplo veći rizik da kao tinejdžeri budu gojazni, u odnosu na decu koja u istom uzrastu idu na spavanje pre 20.
Prema rečima prof. Anderson, brojni su mehanizmi kojima se ovi rezultati mogu objasniti: ukoliko deca ranije odlaze na spavanje, veća je verovatnoća da će spavati dovoljno, a nedovoljno spavanja može izazvati poremećaj u lučenju hormona, a samim tim i poremećaj metabolizma i apetita.
Takođe, ukoliko su budna i u kasnijim večernjim satima, deca su uglavnom fizički manje aktivna i njihova aktivnost se svodi na gledanje televizijskih programa pri čemu su mnogo više izložena mogućnostima da unesu i dodatni obrok, koji najčešće podrazumeva unos visokokalorijske, nekvalitetne hrane koju nazivamo „grickalice“, koja se tim programima promoviše.
Preporuka prof. Anderson je da se odlazak na spavanje do 20h za predškolsku decu uvede u njihovu dnevnu rutinu jer je prilično jednostavno, a benefiti su očigledni.
Brojne su studije koje su se bavile benefitima ranog odlaska na spavanje i dovoljne količine sna na mentalno zdravlje, ponašanje i raspoloženje kod dece. Rezultati su pokazivali pozitivne efekte, međutim, ne može se jasno razgraničiti šta je značajnije: rani odlazak na spavanje, dužina spavanja ili kvalitet.
American Academy of Sleep Medicine je u junu ove godine objavila vodič u kojem su date preporuke za dužinu spavanja koja je potrebna za zdrav razvoj dece:
– Za bebe starosti od 4 do 12 meseci potrebno je 12 do 16 sati spavanja dnevno.
– Deci od 1 do 2 godine između 11 i 14 sati.
– Deci od 3 do 5 godina između 10 i 13 sati.
– Za uzrast od 6 do 12 godina potrebno je 9 do 12 sati spavanja.
– Od 13 do 18 godina potrebno je 8 do 10 sati spavanja.
Prema mišljenju doktora Harriet Hickok sa Murdoch Childrens Reasearch Institute, ne može se striktno odrediti koliko je sna potrebno deci. Kvalitet sna je važan bar u istoj meri. A isto tako je bitno i da postoji ustaljeno vreme za odlazak na spavanje i da se ove navike treba pridržavati svih sedam dana u nedelji.
Stručnjaci se uglavnom slažu da su i kvalitet i kvantitet spavanja bitni kako za mentalno tako i za fizičko zdravlje a dobre navike vezano za vreme odlaska na spavanje su najbolji način da se kvaitet i kvantitet sna postignu.
Autor: mr farmacije Aleksandra Dumić
Izvor: http://www.pharmamedica.rs/