Odzvonilo je čuvanju mesta u vrtićima! Pravilnikom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, o merama za utvrđivanje ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja u predškolskim ustanovama, koji važi od 11. septembra, roditelji koji ne dovode decu iz neopravdanih razloga plaćanje punu cenu od 5.603 dinara, a ne umanjenu u iznosu od oko 3.200 dinara.
Kako nam je rečeno u nadležnom ministarstvu, predviđena rešenja treba da doprinesu racionalnom i celishodnom obezbeđivanju neophodnih materijalnih uslova za ostvarivanje delatnosti predškolskih ustanova, u skladu sa zakonom. Najvažnija novina je da roditelji ubuduće moraju vaspitačici doneti rešenje o godišnjem odmoru, kako bi im se umanjio račun za vrtić. Do sada je sve bilo „na reč“. Novina je što će, u toku godine, mame i tate moći lično da opravdaju 10 dana i da plate polovinu pune cene. Kao i do sada, uz lekarsko uverenje, računi će i dalje biti umanjeni.
Pravilnikom je predviđeno da se, u slučaju zatvaranja obdaništa zbog više sile, ratnog i vanrednog stanja, za dane odsustva deteta usluga ne naplaćuje. Roditelji su oslobođeni računa za vrtić i kada se ustanova renovira, a detetu nije obezbeđen boravak u drugom objektu, kao i kada se zbog epidemije radi u ograničenom kapacitetu ili je dete u samoizolaciji.
Činjenica je da se tokom letnjeg raspusta vrtići „isprazne“, a deca se vrate u obdništa početkom septembra. U odnosu na 2014. godinu, upisano je čak 10.000 mališana više.
„Navala“ na predškolske ustanove je počela posle smanjenja cene boravka sa 9.700 na 5.590 dinara, što govori da je finansijski momenat za roditelje veoma bitan. Tako je 2014. godine, na „gradskom spisku“ bilo 49.226 dece, a sada ih je oko 60.000. Ipak, povećanje broja dece u vrtićima nije pratila i veća dolaznost mališana.
Mame i tate, koje imaju „baka servis“ ili nekog drugog da čuva decu, upisom u vrtić samo čuvaju mesto, a dovedu ih tek ponekad u obdanište. Tako, mališani koji su upisani, a ne idu u vrtić, samo zauzimaju mesto nekom mališanu koga zaista nema ko da čuva, ali nije primljen u obdanište. Ako bi deca koja idu u vrtić samo „na papiru“, ustupila mesto vršnjacima koji su ostali „ispod crte“, liste čekanja bi bile potpuno ukinute.
Statističari su izračunali i da vrtić redovno pohađa tek nešto više od polovine upisanih mališana, odnosno oko 59,6 odsto njih. Ta brojka se tokom leta smanjuje, pa je u junu u beogradskim vrtićima boravilo tek svako drugo dete. Zabeležena je prosečna prisutnost od samo 57,54 odsto. Aktuelna epidemija kovida 19 dodatno je smanjila broj prisutne dece u predškolskim ustanovama.
Prosečna dolaznost u beogradske vrtiće tokom septembra bila je 48,7 odsto – kaže Slavko Gak, sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu. – U više od 300 obdaništa bilo je prisutno, u proseku, 28.220 mališana. Manje od polovine upisanih je dolazilo redovno, što je i očekivano u vreme pandemije. U normalnim okolnostima, uobičajna prosečna dolaznost u septembru je oko 60 procenata.
On ističe da najviše mališana bilo u vrtićima u Novom Beogradu – 4.176, zatim Zvezdari – 3.114, Čukarici – 2.914, Voždovcu – 2.772, Zemunu – 2.503
B. Borisavljević
Izvor: Novosti
Dajte Vi nama informaciju koliko mališana u proseku bude u jednoj vrtićkoj grupi – koliko je u brojevima tih 48,7 odsto i šta kažu pedijatri i vaspitači za grupe preko 25 dece. Možemo da pričamo i o iskustvu u svetu: koji je broj dece po vrtićkoj grupi u razvijenim zemljama?
Apsolutno se slazem. Da su manje grupe sigurno ne bi ni bili toliko cesto bolesni i odsutni. A i za te koji cuvaju mesto ako dete odsustvuje iz vrtica cesto uzastopno pola godine a da nije svaki put bolesno izvolite pa takvim roditeljima dostavite resenje da su ostali bez mesta u vrticu. To se tako gospodo radi. Obezbedite normalne uslove i problema nece biti