Шта све брине родитеље будућих првака? Много тога. Питања која себи најчешће родитељи постављају могу се разврстати у три групе:
1. однос детета са вршњацима
2. однос детета и вас, родитеља, са учитељицом
3. усвајање градива, учење, оцене.
У овом и наредна два текста одговорићу на ова питања и тако, надам се, и вама и вашем детету олакшати прве школске дане.
Однос са вршњацима
Вршњаци имају незаменљиву улогу у животу детета. Школу често памтимо по дружењу, а не по учењу.
Питања која вас муче везано за однос вашег детета са вршњацима у школи су најчешће следећа:
Да ли ће га другови прихватити?
Највероватније да. Огромна већина деце се лако уклопи у вршњачки колектив. Деца овог узраста воле да се друже са добром и лепо васпитаном децом. Тако да, ако је ваше дете, а највероватније јесте, добро и лепо васпитано, другови ће га прихватити и боравак у школи ће му бити пријатан.
Тешкоће имају деца која воле да:
– увек буде по њиховом,
– буду главна,
– командују осталима,
– примењују силу да би остварила шта желе,
– ометају наставу,
– псују,
– провоцирају,
– вређају,
– ударају,
– непристојна су.
Ако неко дете и поред опомена, савета и неколико „других“ шанси да се промени, и даље упорно ради оно што осталој деци смета, вероватно да ће временом бити одбачено.
Да ли ће у одељењу бити деце коју већ познаје?
Највероватније да. Познанство од раније са децом из одељења олакшава сам почетак 1. разреда. Познанство из вртића је добро ако су се деца лепо слагала. Ако су односи били конфликтни онда ће се то највероватније наставити и у школи и то може ометати адаптацију.
Обавезно реците учитељици ако је у одељењу дете са којим је ваше дете имало лош однос.
Са ким ће се дружити?
На почетку првог разреда већина деце се дружи са друговима које познаје од раније или са децом ваших познаника. Убрзо ће почети да упознају и осталу децу из одељења и можда ће хтети да се више друже са неком вама непознатом децом.
Неки родитељи не дозвољавају дружење ван школе са децом чије родитеље не познају. Одлука је на вама али треба да будете свесни последица. Ако ваше дете не контактира са осталом децом ван школе, а остала деца из одељења то раде, деца ће почети да се удаљавају од њега. То не значи да они не воле ваше дете и да не желе да се друже са њим, већ да немају прилику за то и да дистанца међу њима расте.
Ви као родитељи сте обавезни да пратите са ким се ваше дете дружи и да ако приметите да неки друг лоше утиче на ваше дете, прекинете дружење. Али, имајте у виду да за неколико година више нећете моћи да бирате другове свом детету, већ ће то оно само радити.
Да ли ће бити само?
Нека деца се нађу у потпуно непознатој средини и не познају никога од нових другова. Ако је то случај са вашим дететом, реците то обавезно учитељици како би подстакла другу децу да га прихвате. Деца су у овом периоду заиста врло дружељубива и спремна да прихвате нове другове, тако да ће највероватније врло брзо прихватити и ваше дете. У наредним данима разговарајте са дететом, пратите га и по потреби контактирајте са учитељицом.
Имајте на уму да то што ваше дете на почетку 1. разреда не познаје никога од школских другова нема никакве везе са његовим будућим статусом у одељењу. Можда ће већ у 2. или 3. разреду оно бити омиљено и одељењска „звезда“.
Како ће се слагати са осталом децом у одељењу?
То у највећој мери зависи од понашања вашег детета. Дете које се пристојно понаша слаже се лепо са осталом децом. Дете које тера по свом најчешће остане само.
Ваше дете ће се највероватније са већином деце добро слагати, са малим бројем деце ће имати баш блиске односе, а са још мањим бројем деце скоро и да неће имати контакта. Са најбољим друговима однос ће бити добар и близак, али очекујте да повремено дође и до неспоразума, свађа, па чак и неких тежих речи. Ови неспоразуми су врло корисни јер говоре деци шта у свом понашању треба да мењају како би се боље слагала са осталима.
Деца су спремна да опросте друговима и да им дају другу шансу, тако да нема потребе да паничите због сваке ситнице. Ваше је да пратите како се дете слаже са друговима и да интервенишете (преко учитељице) ако се деси нешто значајно. Оне уобичајене, ситне проблеме оставите детету да само реши, сада је време када учи како се то ради. Ако при том погреши, неће се десити ништа страшно, из грешака се некада може научити многи више него из успеха.
Да ли ће бити деце са којима се неће слагати?
Вероватно. Најчешће то значи да са том децом неће ни имати неког нарочитог контакта, па неће бити ни проблема.
Може се десити да неко стално зачикава ваше дете – узима му оловке и гумице, претура по перници, повуче за косу, каже му да су му сандале ружне, неће да му шутне лопту кад играју фудбал, вуче га за ранац када се враћају кући. Зашто се то дешава?
Неки од разлога могу бити:
– то дете жели да се дружи са вашим дететом, али не уме да му приђе
– то дете воли да прави „зврчке“
– ваше дете није навикло на такав однос, па и ове догађаје схвата превише озбиљно.
Најбоље је да се обратите учитељици, да је о томе обавестите ако већ није обавештена или да чујете и другу страну приче. Оно што никако не смете да радите је да расправљате са другом децом. То је најстроже забрањено и увек се лоше заврши по родитеља. Шта год да су друга деца урадила вашем детету, не расправљајте о томе са децом већ са одраслима – учитељицом и родитељима тог другог детета. Ово не пишем да бих вас уплашила већ да вас упозорим.
И…
Ако ваше дете иде у школу задовољно и задовољно се враћа из школе, ако са радошћу прича о друговима из одељења, немате разлога за бригу.
Извор: mojaradionicasrece.com