Najdragoceniji poklon koji nam daju naša deca. Umete li da ga prihvatite?

28 februara, 2022

Postavljam neko pitanje svom dvogodišnjem sinu, a u razgovor odmah upada njegova starija sestra žureći da ona odgovori. Prekidam je oštro i govorim joj da nisam nju ništa pitala i da ne upada u razgovor. Nisam sebi dala ni trenutak da razmislim pre reakcije, da udahnem i pokušam da stvari pogledam iz njenog ugla, da odgovorim mirno i situaciju iskoristim za učenje. Moja iznerviranost bila je trenutna i nisam ni pokušala da je iskontrolišem.

Svaki put kad se desi tako nešto, znam da je do mene. I nema tih tehnika pozitivnog roditeljstva o kojima sve znam, a da u tim momentima mogu i da ih primenim. Nema pravila koje sam u stanju da ispratim. Reagujem impulsivno da ugasim taj neprijatan osećaj iznerviranosti koji se u takvim situacijama javi naglo (to je ono kad kažete da vam pritisak skoči na 200, za jedan sekund).

Foto: Canva

Sigurno znate taj osećaj. Možete imati sve znanje o pozitivnom roditeljstvu i najbolje namere, ali ipak reagujete besno.

Svi mi imamo neke svoje “okidače”. Bilo da smo ih svesni ili ne, naša deca nas vraćaju u našu prošlost, u naše detinjstvo. Iskustva koja smo tad imali i dalje žive u nama, iako ih možda nismo svesni. I ako, pre nego što ste dobili decu, niste imali priliku da ih emotivno obradite i prevaziđete, sad je imate. Ali tužno je to što tu priliku mali broj ljudi prepozna i iskoristi.

Ako spadate u one roditelje koji se bore da svoju decu tretiraju s razumevanjem i poštovanjem, ali uhvatite sebe da jednostavno prasnete zbog neke sitnice, bez obzira na to što znate da to nije način, bez obzira na to koliko ste čitali i učili o tehnikama smirenog roditeljstva, onda je razlog verovatno to što treba najpre da krenete od deteta u sebi.

A kako možemo očekivati od sebe da razumemo decu, da budemo osećajni i empatični, da ih poštujemo i gradimo kvalitetne veze, kad to nismo umeli da uradimo za sebe. Neophodno je da svoju prošlost razumemo i da najpre sebi pokažemo razumevanje, a svom unutrašnjem detetu – empatiju.

Većina roditelji, ipak, odluči da to ne uradi. Da ignoriše dete u sebi i usvoje “dobre” stare tradicionalne metode vaspitanja. Možemo izabrati da se sa negativnim i teškim situacijama i ponašanjem deteta koje nam smeta, suočimo korišćenjem stroge discipline, osude ili čak sile. Tako nikad nećemo morati da zavirimo u sebe i dete u sebi. Možemo ubediti sebe da je tako najbolje za našu decu, da ih time učimo da budu dobri ljudi. Da im treba naša kontrola, prisila i kazne.

Ali to bi bilo isto kao kad bismo, umesto da se hranimo zdravo i pijemo dosta vode, svakog dana uzimali paracetamol da nas “podigne” i da se osećamo dobro i snažno. Tako nikad ne moramo da promenimo način života, već samo maskiramo simptome, umesto da se suočimo sa uzrocima.

Ili, možemo izabrati da prepoznamo dragocenu priliku koju nam daju naša deca – da učimo, rastemo i izlečimo dete u sebi.

Ja se nadam da ćete izabrati ovo drugo.

Kad rešimo da problem, a time i rešenje, potražimo u sebi, počinjemo da shvatamo da trenuci konflikta nisu nešto čiji značaj treba umanjiti. To su prilike za rast. I umesto da se oslonimo na moć i kontrolu, tražimo povezanost i razumevanje – sa svojom decom i sobom. Umesto što reagujemo na dečje ponašanje, počinjemo da se pitamo zašto nam to ponašanje smeta toliko? Tako dolazimo do korena problema i dobijamo priliku da kod sebe napravimo značajne promene. Životne.

Nije to lako. Verovatno imate veliki broj stvari koje su vam okidači za ljutnju i besnu reakciju. Nije ih uvek lako ni prepoznati. Ali je vredno tog truda.

Kako to možemo da uradimo?

Prepoznajte svoje okidače

Prvi korak je uvek da otkrijete šta je to što vas posebno nervira. Šta je okidač za to “skakanje pritiska na 200”. Ako znate koje su to situacije koje će vas verovatno dovesti do burne reakcije, onda se možete na to pripremiti. Ja, na primer, mrzim kad se u kolima hoškaju, zadirkuju, smeju. Jer svakog momenta očekujem da igra eskalira u sukob. Zato se za vožnju pripremim tako što im ponesem knjige, zagovaram ih ili pevamo. Takođe im objasnim da me njihovo zadirkivanje uznemirava.

Ako niste sigurni šta su vaši okidači, pokušajte da vodite mini-dnevnik nedelju dana, gde ćete upisivati šta vas je posebno nerviralo i teralo na impulsivne reakcije. Vrlo brzo će vam se kockice posložiti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama