Najveći uspeh jedne škole nisu odlični đaci

2 jula, 2021

Projekat koji su osmislili nastavnici i učenici OŠ ,,Vuk Karadžić“ iz Loznice pod nazivom ,,Klima i njen uticaj na životnu sredinu“ imao je za cilj da objedini u sebi ono najbolje što se može pod ovakvim okolnostima uzeti iz različitih vrsta nastave. Hibridna nastava nama nikad nije bila nametnuta – imali smo je i pre i smatramo je nužnom jer se pojedinac ne obrazuje samo u prostorijama škole. Ono što je neophodno je kvalitetna edukacija.

Želeli smo da napravimo projekat koji će objediniti u sebi ambijentalnu i digitalnu nastavu (kad god smo mogli da održimo čas u prirodi to smo i činili, ali smo takođe nastavni proces obogaćivali digitalnim sadržajem), redovnu i onlajn nastavu, saradničku nastavu kao i saradnju sa svim akterima nastavnog procesa i spoljašnjim okruženjem. Da, to je sve moguće, ako se oformi zajednički tim nastavnika i učenika koji imaju ogromnu unutrašnju motivaciju. Na nju utiču brojni faktori.

Jedna od glavnih uloga škole je prepoznavanje i razvijanje dečjih talenata. Svako dete ima talenat za nešto. Svako dete. Imamo ogroman problem kad poistovećujemo uspeh deteta u školi sa njegovim talentima. Generalno, imamo problem i kako gledamo na uspeh smatrajući da je odličan uspeh najveći uspeh koji učenik može postigne u školi. Ne. Veći je uspeh ako škola umnogostruči dečji talenat. Ono ne mora da bude odlično, ali ono bi trebalo je da u školi da ,,nađe sebe“. Često se pitamo, zašto su mnogi od nas mnogo kasnije otkrili neke svoje talente? Zašto ih neko nije primetio? Ne ulazeći u to čija je to odgovornost, znamo sigurno da mi odrasli, bilo da smo roditelji ili nastavnici, da smo negde zakazali izgovarajući se raznim stvarima-od nedostatka vremena, prostora, sistema ili slično, a u suštini, da bi se otkrio dečji talenat niti je neophodno toliko vremena, prostora, pa ni uslovi rada ne diktiraju niti sistem, već najotvoreniji i najiskreniji pristup detetu uvažavajući specifičnosti tog deteta, a kad dete oseti tu vrstu iskrenosti u nama i tu ljubav, samo će se otvoriti, dati sve od sebe i prikazati svoje talente u najboljem sjaju.

Ako decu podstičete da budu kreatori nastavnog procesa, naravno, uz adekvatnu koordinaciju i korekciju jer sigurno je da nećete preuzimati sve što vam deca predlažu već ćete biti tu da modifikujete i usavršite njihove ideje, dajući im na taj način potvrdu da uvažavate njihovo mišljenje, videćete koliko će se deca potruditi da svaki put budu bolja i bolja. To su prednosti projektne nastave jer ona podstiče kreativnost i aktivno učenje. Kao što znate, ne postoji univerzalni pristup. To je jedna bitna nastavnička dimenzija – da nastavnik u kontinuitetu prati postignuće učenika i da na osnovu toga pronađe način kako će učenik najefikasnije usvojiti nastavne sadržaje. To je veoma složen i odgovoran posao, ali to je naša radna obaveza i iznad svega i moralna obaveza. 

Kako smo došli na ideju o projektu ,,Klima“? Zapravo, učenici su se žalili kako je ta lekcija iz geografije veoma teška, kako ne mogu da popamte toliko informacija, kako nije ,,fer“ da odmah u petom razredu toliko uče u jednoj lekciji i slično. Rešili smo da sednemo sa decom i da sagledamo kako im najlakše možemo pomoći. Znajući specifične sposobnost učenika, predložili smo im moguće zadatke. U odeljenju V2 ima dosta dece koja uživaju da učestvuju u projektima, ali šampionke svih projekata su učenice Đurđina i Marta, dve devojčice koje su elokventne, vrlo rado pomažu vršnjacima pa smo odlučile da one budu vršnjački edukatori. Priključila im se i Teodora, a onda smo sagledali kome je u odeljenju potrebna koja vrsta i vid podrške. One su činile tim vršnjačkih edukatora, a koordinator samog projekta je (moja malenkost) nastavnica Sanja Simić de Graf uz svoj tim nastavnica – biologije Milanke Stefanović, italijanskog Mirjane Marković i matematike Mirjane Milićević.

Đurđina i Marta su u dogovoru sa nastavnicama napravile jedan interaktivni pano. Nacrtale  su sve kontinente na panou i zalepile male štipaljke na pano. Zatim su napravile male kartice, na kojima će biti zapisane određene karakteristike vezane za svaki kontinent. Ovaj interaktivan pano je odličan jer može da se koristi mnogo puta za različite sadržaje iz geografije, a sigurno da će deci biti zanimljivo da traže ceduljice sa karateristikama i da ih prikače za određeni kontinent, a tako će i brže naučiti i sigurno da će znanje biti trajno. Marta i Đurđina su ukratko objasnile kako su to uradile na sledećem video prilogu

Učenice su imale dosta velikih izazova kao vršnjački edukatori. Njihova želja da nauče sve učenike u razredu izazvala je veliko divljenje i oduševljenje kako kod nas nastavnika, tako i kod učenika. Obratile su mi se u želji da im pomognem kako da nauče učenike koji malo teže pamte, a ima puno podataka, kako da im pomogne da zapamte. Dala sam im savet da smo svi različiti i da ako neko slabije pamti, ne možete ga učiti na isti način kao što podučavate one koji brže pamte. Onda smo osmislile spajalice koje se nalaze na sledećem linku https://testmoz.com/8513442/questions/list.

Postoje učenici koji vole sami da dolaze rešenja, da se koriste različitim tehnikama, i u tom smislu složili smo se da je za njih odličan vid učenja enigmatika. Enigmatika obezbeđuje trajna znanja, što je jako bitno. Odlučile smo da napravimo ukrštenicu za takve učenike, a da bismo obezbedili da učenici ne uče ukrštenicu napamet, dobra stvar kod upotrebe veb-alata za kreiranje ukrštenica je u tome što program svaki put na drugačiji način generiše ukrštenicu. Procedura je jednostavna – ako je odgovor tačan, ta polja pozelene, a ako je netačan pocrvene, tako da se može na početku koristiti knjiga dok se ne utvrdi gradivo, a zatim ponovo pristupiti ukrštenici jer će polja biti generisana na drugačiji način. Takođe je moguće ukrštenicu preuzeti u pdf formatu i timski ili individualno je rešavati. Ukrštenica se nalazi na sledećem linku https://www.classtools.net/crossword/202104-5ijmdk.

Učenice su se pitale kako motivisati inteligentne učenike, ali manje vredne, one koji imaju izvestan otpor prema udžbeniku. To su obično učenici koji su inteligentni ali imaju deficit pažnje, pa smo rešili da napravimo video-igricu. Ta video-igrica se sastoji od pitanja višestrukog izbora i tek kad sva pitanja učenici urade tačno otvara se igrica. Svaki put kad učenik pogreši na jednom pitanju, igrica ga vraća na sam početak, što je odličan način utvrđivanja gradiva. Igricu možete i sami igrati na sledećem linku, uz napomenu da nije pogodna za mobilne telefone već da zbog svojih karakteristika se igra isključivo sa računara 

https://www.classtools.net/flingteacher/202104-PTdRdc

Koliko su svoj posao edukatora ozbiljno shvatile, i koliko su kreativne, naše male edukatorke izrazile su želju da obogate sadržaj geografije sadržajima biologije, italijanskog jezika i engleskog jezika. U saradnji sa nastavnicom biologije govorile su o uticaju klime na zdravlje čoveka i o meteoropatiji, kao i o potencijalnim opasnostima ako budemo ugrožavali životnu sredinu. U pomoć su im pritekli učenici sedmog razreda IO Zajača koji su u saradnji sa nastavnicom matematike sproveli istraživanje o uticaju klime na životnu sredinu. Pano o vremenskim prilikama na italijanskom i engleskom jeziku možete videti ovde:

Mi smo ovo uradili kroz vannastavnu aktivnost, ali da li je moguće realizovati u redovnoj nastavi? Naravno da jeste. Sve je stvar dobre organizacije. Neke nastavne jedinice moguće je uklopiti u okviru različitih predmeta. Naglašavamo da ne morate jedan projekat realizovati nekog određenog dana. Svaki nastavnik može realizovati deo nekog projekta na času koji njemu odgovara, odnosno kad se uklapa u plan i program, pa onda se može to zajednički objediniti kao integrativan projekat. Ono što se ne uklapa u sam nastavni sadržaj, može kroz vannastavnu aktivnost ili čas odeljenjske zajednice. Nemojte da nam se časovi odeljenjske zajednice svode na to ko je napravio kakav problem, već na to podstičemo decu na kreativnost i što veće učešće u nastavi, da ih bodrimo, udružujemo, da iz njih izvučemo ono najbolje, a onda će uslediti ono najlepše – ne samo da će deca mnogo više naučiti, nego će shvatiti da je u životu bitan timski rad, da treba sarađivati sa drugima i ceniti tuđe mišljenje, jačaće njihove međusobne veze i to će im biti odlična osnova i sigurno će izrasti u dobre ljude. Da li postoji nešto lepše od toga!

Sanja Simić de Graf, prof. engleskog  jezika u OŠ ,,Vuk Karadžić“ u Loznici

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama