Према броју изостанака из школе ученици из Србије предњаче у односу на вршњаке из других земаља, показују резултати последњег циклуса ПИСА истраживања.
Иако смо по постигнућима ученика у доњем делу ранг-листе, по изостанцима смо на високом осмом месту.
На врху су ученици из Чилеа, следе Уругвај, Црна Гора, Украјина, Перу, Израел и Филипини, па Србија.
Резултати ПИСА студије су показали да је чак 61 одсто ученика из наше земље закаснило бар једном у школу током две недеље, сваки четврти је изостао из неоправданих разлога, а 41 одсто са неких часова.
– Питање на које су ученици одговарали је било колико су пута у две недеље пре тестирања закаснили на час, изостали с неког часа или одсуствовали цео дан, а да то није оправдан изостанак. То су биле процене ученика. Могуће је да су објективни подаци још гори – каже за Данас Марина Виденовић, са Института за психологију Филозофског факултета у Београду.
Треба имати на уму и да су ови подаци добијени од ученика старих 15 година, од којих је највећи број у тренутку ПИСА тестирања био у првом разреду средње школе, а школска пракса сведочи да је масовно изостајање најприсутније у завршним разредима средње школе.
Републички завод за статистику не води евиденцију о броју изостанака у школама, а податке ни после више покушаја нисмо добили од Министарства просвете. Министар просвете Младен Шарчевић је, када су објављени налази из ПИСА студије, прокоментарисао да је увођењем електронског дневника за 36 одсто смањен број изостанака.
На наше питање с чим је тај податак поређен, у Министарству просвете нам је незванично речено да су директори школа у којима је уведен ес-дневник радили једну врсту истраживања о броју изостанака и да је неко од њих поменути податак пренео министру у усменом разговору.
Према ранијим налазима инспекцијског надзора у школама, изостанци се мере милионима, посебно када је реч о оправданим. Последњи јавно објављен податак Министарства се односи на школску 2011/12. годину, и тада је сваки ученик у просеку направио 63 изостанка, односно 57,5 оправданих и 6,4 неоправдана.
Држава је доношењем нових законских решења покушала да стане на пут неоправданом изостајању ученика из школе, инсистирајући на већој одговорности родитеља. Школе су дужне да поднесу захтев за покретање прекршајног поступка ако родитељ не извршава своје обавезе, а то, између осталог, подразумева и да њихова деца редовно похађају школу.
Међутим, у пракси је много већи проблем манипулисање са оправданим изостанцима. Тога је свестан и први човек Министарства просвете:
– Како да решите питање изостанака? Да бисте то урадили морате прво да решите то питање са родитељима који константно правдају изостанке својој деци, а онда и са лекарима који олако дају оправдања – прокоментарисао је налазе из ПИСА истраживања министар Шарчевић. Он је рекао да би, када би се све третирало као неоправдани изостанак, пола ученика било избачено од школе.
Као један од начин борбе против изостајања, Марина Виденовић наводи увођење мере праћења изостанака и реаговања у случају њихове појаве.
– У Србији су дефинисани дисциплински и саветодавни поступци које школа треба да предузме у случају повећаног изостанка ученика. Увођењем ес-дневника може се побољшати правовремено информисање родитеља о изостанцима. Међутим, као први корак, потребно је анализирати зашто спроведене мере немају ефекта и нису примењене у пракси. Важно је одговорити на питање зашто се са различитих страна систем вара, како би се оправдавали изостанци. Разлог је вероватно што ни родитељи, ни наставници немају јасан став да ученици нешто губе уколико нису присутни на настави. Самим тим, такав приступ школи не развијају ни ученици – каже Виденовић.
Она објашњава зашто је неоправдано изостајање са наставе штетно.
– Ученици који изостају имају ниже постигнуће и под већим су ризиком да напусте школовање. Успешно савладавање овог изазова подразумева информисање ученика, родитеља и других учесника у образовно-васпитном процесу о штетности изостајања са часова. Такође је неопходно развити системски приступ јачању компетенција наставника за подизање мотивације ученика за рад, што је директно повезано са унапређењем квалитета наставе. Што су ученици мотивисанији, активнији и ангажованији на самом часу то су спремнији да уложе напор у савлађивању градива и увиде смисао свог присуства на часу. Такође, постоје школе у којима изостанци нису проблем. Добро би било анализирати на који начин су се они изборили са изостанцима – поручује Виденовић.
Од укора до искључења из школе
Неоправдано изостајање са наставе више од 25 часова у току школске године спада у теже повреде обавеза ученика. Законом је прописана обавеза школе да већ након пет неоправданих појача васпитни рад, уз учешће родитеља. За тежу повреду обавеза ученика изриче се укор директора, укор наставничког већа, а у средњим школама казна може да буде и искључење. Уколико ученик оправдано изостане са више од трећине часова, полаже разредни испит. У школама кажу да би, када би се закон стриктно примењивао, чак трећина ђака средњих стручних школа завршила на разредном испиту.
Пише: Весна Андрић
Извор: Данас