Завод за унапређивање образовања и васпитања спровео је у периоду мај 2020 – октобар 2021 истраживање у коме је учествовало 50.202 просветних радника из 1.800 основних и средњих школа, а на тему искустава у настави на даљину.
За скоро 54 одсто наставника највећа тешкоћа је била доступност ресурса и технологије ученицима, што је био проблем и за 43 одсто просветних радника, док се 45 одсто њих пожалило на повећано радно оптерећење и стрес приликом рада од куће, пише дневни лист Данас.
Око 35 одсто наставника као ограничење наставе на даљину наводи то што им није било једноставно да процене напредовање ученика.
„У условима у којима су наставници већ исувише оптерећени (велика одељења, изостанак сарадње и партнерских односа са родитељима, рад са ученицима који раде по неком од ИОП модела..) додатно оптерећење и стрес који долазе од организовања нових облика наставе и учења морао би се наћи у фокусу оних који о школи и њеном функционисању одлучују. У том смислу, наставницима би требало обезбедити разноврсне видове помоћи и подршке усмерене на ослобађање од стреса, вођено суочавање са страховима од новог и непознатог, препознавање зоне сопствене одговорности и домета, али и зоне које ту одговорност и домете превазилазе“, наводи се у Заводовој анализи резултата овог опсежног истраживања.
За највећи број испитаника једна од важних предности наставе на даљину је велики избор алата (56 одсто); следи доступност (платформи, материјала, ресурса) које овај облик организовања наставе омогућава (45,5 одсто).
Петина испитаника је као пријатно изненађење истакла укљученост ученика и њихово задовољство оваквим начином рада, као и корисност за ђаке.
У реализацији наставе на даљину наставницима су највећа подршка били бесплатни алати и ресурси (52,4 одсто) и различити наставни материјали и примери добре праксе (52,3 одсто).
Просветним радницима су од најмање помоћи биле јасне смернице Министарства просвете.
Истраживање је показало и да је за реализацију наставе на даљину готово две трећине наставника користило гугл учионицу.
„Податак који не би требало да остане незапажен, а требало би и да привуче посебну пажњу оних који о образовању и његовом квалитету одлучују, јесте тај да нешто више од једне петине испитаних наставника тврди да није користило системе за учење и подучавање, већ су се ослањали само на алате за комуникацију (мејл, Вибер, Зум, Тимс…). Они јесу добар избор за дељење информација, али процес учења и подучавања немогуће је и педагошки неоправдано сводити на пренос информација, па је овакав избор наставника тешко објаснити“, пише у анализи.
Највећи број запослених у образовању (45,5 одсто) сматра да ће школа, када се тренутна епидемиолошка ситуација заврши, бити промењена, другачија и да ће се учење на даљину користити више него раније.
Када је реч о променама које би у школску праксу требало увести наредне школске године, половина просветних радника се залаже да настава на даљину буде системски уведена као допуна редовном наставном процесу.
С друге стране, 30 одсто би стечено искуство оставило у зони епидемиолошке ситуације и вратити се на старо.
Када је реч о предусловима за овај вид наставе, 56 одсто испитаника сматра да би наставницима и школама требало омогућити већи приступ ИКТ ресурсима (у смислу рачунара, стабилне интернет конекције и сл).
Више на: Данас