Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja sproveo je u periodu maj 2020 – oktobar 2021 istraživanje u kome je učestvovalo 50.202 prosvetnih radnika iz 1.800 osnovnih i srednjih škola, a na temu iskustava u nastavi na daljinu.
Za skoro 54 odsto nastavnika najveća teškoća je bila dostupnost resursa i tehnologije učenicima, što je bio problem i za 43 odsto prosvetnih radnika, dok se 45 odsto njih požalilo na povećano radno opterećenje i stres prilikom rada od kuće, piše dnevni list Danas.
Oko 35 odsto nastavnika kao ograničenje nastave na daljinu navodi to što im nije bilo jednostavno da procene napredovanje učenika.
„U uslovima u kojima su nastavnici već isuviše opterećeni (velika odeljenja, izostanak saradnje i partnerskih odnosa sa roditeljima, rad sa učenicima koji rade po nekom od IOP modela..) dodatno opterećenje i stres koji dolaze od organizovanja novih oblika nastave i učenja morao bi se naći u fokusu onih koji o školi i njenom funkcionisanju odlučuju. U tom smislu, nastavnicima bi trebalo obezbediti raznovrsne vidove pomoći i podrške usmerene na oslobađanje od stresa, vođeno suočavanje sa strahovima od novog i nepoznatog, prepoznavanje zone sopstvene odgovornosti i dometa, ali i zone koje tu odgovornost i domete prevazilaze“, navodi se u Zavodovoj analizi rezultata ovog opsežnog istraživanja.
Za najveći broj ispitanika jedna od važnih prednosti nastave na daljinu je veliki izbor alata (56 odsto); sledi dostupnost (platformi, materijala, resursa) koje ovaj oblik organizovanja nastave omogućava (45,5 odsto).
Petina ispitanika je kao prijatno iznenađenje istakla uključenost učenika i njihovo zadovoljstvo ovakvim načinom rada, kao i korisnost za đake.
U realizaciji nastave na daljinu nastavnicima su najveća podrška bili besplatni alati i resursi (52,4 odsto) i različiti nastavni materijali i primeri dobre prakse (52,3 odsto).
Prosvetnim radnicima su od najmanje pomoći bile jasne smernice Ministarstva prosvete.
Istraživanje je pokazalo i da je za realizaciju nastave na daljinu gotovo dve trećine nastavnika koristilo gugl učionicu.
„Podatak koji ne bi trebalo da ostane nezapažen, a trebalo bi i da privuče posebnu pažnju onih koji o obrazovanju i njegovom kvalitetu odlučuju, jeste taj da nešto više od jedne petine ispitanih nastavnika tvrdi da nije koristilo sisteme za učenje i podučavanje, već su se oslanjali samo na alate za komunikaciju (mejl, Viber, Zum, Tims…). Oni jesu dobar izbor za deljenje informacija, ali proces učenja i podučavanja nemoguće je i pedagoški neopravdano svoditi na prenos informacija, pa je ovakav izbor nastavnika teško objasniti“, piše u analizi.
Najveći broj zaposlenih u obrazovanju (45,5 odsto) smatra da će škola, kada se trenutna epidemiološka situacija završi, biti promenjena, drugačija i da će se učenje na daljinu koristiti više nego ranije.
Kada je reč o promenama koje bi u školsku praksu trebalo uvesti naredne školske godine, polovina prosvetnih radnika se zalaže da nastava na daljinu bude sistemski uvedena kao dopuna redovnom nastavnom procesu.
S druge strane, 30 odsto bi stečeno iskustvo ostavilo u zoni epidemiološke situacije i vratiti se na staro.
Kada je reč o preduslovima za ovaj vid nastave, 56 odsto ispitanika smatra da bi nastavnicima i školama trebalo omogućiti veći pristup IKT resursima (u smislu računara, stabilne internet konekcije i sl).
Više na: Danas