Nastavnica biologije o mitohondrijama decu uči kroz skečeve, a njeni udžbenici su sve osim skupa suvoparnih definicija

17 novembra, 2021

– Zamislite da u šestom razredu objasnite učeniku endosimbiotsku teoriju po kojoj su nastale bioenergetske organele mitohondrije i ribozomi koji žive u eukariotskoj ćeliji. Sama rečenica je strašna za pročitati, kaže za naš sajt Vesna Miletić, nastavnica biologije. A mi se potpuno slažemo.

– A sad zamislite da nastavnik napravi skeč ili nacrta strip u kome jedna ćelija proguta bakteriju i bakterija joj kaže: Hajde nemoj me svariti imam za tebe dobar predlog. Vidi kako si spora i velika, sva si baš bez veze. Ti meni daj šećer i kiseonik, a ja ću tebi napraviti energiju pa ćeš biti fit i u kondiciji. – nastavlja naša sagovornica, koautorka četiri udžbenika za biologiju i radnih svezaka za ovaj predmet, u izdanju Eduke.

Ovakve lekcije, a ne suvoparna predavanja i monolozi potrebni su đacima, objašnjava profesorka Miletić.

Čemu nas biologija uči i zašto je ona važna za svakog đaka?

Biologija treba da nauči dete šta je život, kako je velika raznolikost života na Zemlji i  koliko je ta raznolikost važna za opstanak planete. Kroz različite radionice mogu da nauče i kako da zaštite planetu. Bitna činjenica je i da đaci nauče kako funkcioniše njihov organizam. Zašto im se događa pubertet? Zašto im srce ubrzano lupa kad treba da odgovaraju? Zašto i kako se zaljubljuju? Kako čuje, vide, osećaju? Kako ih miris sveže pečenog hleba podseti na baku? Biologija đake uči i da prepoznaju zamke i štetna dejstva ne samo droge, alkohola i duvana već i nepravilnih dijeta, sredstava za mršavljenje ili veštačkih steroida.

Da li je plan i program rada u osnovnim školama adekvatan ili đaci, možda, uče suviše detaljno?

Novi plan i program biologije u osnovnoj školi je koncipiran po spiralnom modelu. Jeste dosta težak i detaljan, ali nije dosadan i monoton ako se deci gradivo predstavi na adekvatan način. Prošlo je vreme nastavnika koji su držali duge monologe po ceo čas. Ovaj program zahteva nastavnika koji je maštovit, kreativan, voli svoj posao, upotrebljava sve resurse i vodi učenike kroz saznajni proces. Takav nastavnik je, ne predavač, već učesnik zajedno sa decom u saznajnom procesu. Tu je da ih usmeri, uputi, objasni, pohvali, ispravi na tom putu. Ako tako posmatramo nastavu biologije onda novi plan i program, mada na prvi pogled izgledaju teški, to nisu. Ako nastavnik natera učenika da nauči definicije, pojmove i procese napamet onda je novi program stvarno pretežak i detaljan. Ovde se radi, čini mi se, o tome da se ovaj program može prilagoditi svakom učeniku u obimu koji on može da savlada samo ako je nastavnik dovoljno motivisan da taj kvantum znanja izmeri i prosledi na pravo mesto.

Koautor ste udžbenika i radnih svezaka za biologiju za osnovnu školu, u izdanju Eduke. Kako će nove radne sveske pomoći nastavnicima i đacima u radu?

Udžbenici od 5. do 8. razreda u izdanju Eduke su odobreni. Prva dva udžbenika sam napisala sa prof. Verom Matanović, a 7. i 8. razred sa koleginicom Dušicom Komanović iz Šapca. Radne sveske za sva četiri razreda su odobrene ove jeseni. Udžbenici i radne sveske su pisane onako kako mi predajemo. One su izraz nas kao nastavnika, naših karaktera, kreativnosti, ideja koje smo imale. Nekad pomislite da vam nijedan udžbenik ne odgovara i da biste vi bolje uradili, da ga pišu univerzitetski profesori i da nisu dovoljno prilagođeni deci. Mi smo imale tu sreću i čast da dobijemo priliku da pokažemo kako dva nastavnika biologije vide čas biologije. Zato su naši udžbenici drugačiji. Imaju odeljke koji se zovu Biolozi kreativci, Biolozi pametnice, brzo i kratko uči se lako, mnogo delova koji se ne uče već bude ljubav prema prirodi, mnogo kreativnih ideja i zadataka.

Radne sveske su nastale kao deo priče koju je pokrenula Eduka na početku pandemije kako bi pomogla nastavnicima Srbije da lakše prebrode onlajn nastavu.

Tokom prošle školske godine postavljali smo materijale i mogli su ih koristiti svi biolozi bez obzira na to čije udžbenike su koristili. Svaki materijal se sastojao od prezentacije, nastavnog listića i igrice. Na osnovu tih materijala napravili smo radne sveske koje su prilagođene ne samo Edukinoj biologiji već se mogu koristiti uz bilo koji udžbenik. Svaka nastavna jedinica ima desetak zadataka, deo za učenje kroz igru koji se zove „Zabavi se i utvrdi svoje znanje“, deo za učenike koji rade po IOP1, 2 i deo za nadarene učenike koji nastavu slušaju po IOP3 ali i za sve učenike koji žele nešto više da nauče. Nadamo se da ćemo pomoći učenicima da lakše savladaju nastavno gradivo, a kolegama da olakšamo posao. Naročito da im olakšamo rad sa decom na IOP1 i 2 jer znamo da je to nastavnicima najteži deo posla za koji nisu dovoljno obučeni.

Kako povezujete biologiju sa drugim predmetima?

Već sam rekla da je biologija nauka o životu i kao takva povezana je sa većinom nauka ili je temelj mnogih naučnih disciplina. U našim udžbenicima postoji i projektna nastava koja povezuje biologiju sa drugim predmetima. Taj interdisciplinarni pristup nastavi daje najbolje rezultate ako je nastavnik obučen da je izvodi. Mada učenici sami kreću u avanturu otkrivanja životnih pojava i povezivanju predmeta, a da toga nisu ni svesni. Treba ih samo pravilno uputiti.

Da li udžbenici čiji ste koautor pomažu u tome i kako su koncipirani?

Uvek mi je zanimljiv zadatak projektne nastave koja se nalazi u udžbeniku sedmog razreda “Čudesni biomi“. Deci se da zadatak kroz pozorišni skeč da istraže jedan biom i naprave sajt turističke agencije sa ponudom putovanja u određene biome. Ta ponuda mora da obuhvati klimu, biljke, životinje, istorijski aspekt, opis ljudskih naseobina, hranu, kulturno-istorijski deo, ugroženost i zaštitu bioma, cenu putovanja. Na ovaj način smo povezali: biologiju, geografiju, istoriju, umetnost, fiziku, matematiku, preduzetništvo…

Takvih zadataka je pun udžbenik i moram priznati i metodički priručnici jer sve što nije stalo u udžbenik mi smo kao nastavne listiće smestili u metodičke priručnike. Mi smo pre svega praktičari i cilj nam je i bio da sav materijal koji je skupljan godinama, svi naši nagrađeni radovi, projekti, ideje i primeri dobre prakse nađu mesto i put do đaka i nastavnika.

Biologija može biti dosadna, ako učimo suvoparne definicije i neverovatno zanimljiva, ako je učimo kroz primere, korelaciju sa stvarnim životom, na način na koji đaci razumeju. Kako nastavnici biologije mogu zainteresovati đake za ovaj predmet?

Meni to uspeva, pratim svoje srce, svoj instinkt, povezujem njihovo znanje sa primerima iz života, pravim kratke skečeve, pričam priče, crtam, radim projektnu, integrisanu nastavu, izvlačim dobre strane svakog učenika i koristim ih kao resurs za učenje biologije. Šaljem neke radove učenika koji nisu sjajni biolozi, ali su dobri slikari i naučili su biologiju. Ako volite ono što radite onda vam ništa nije teško, ako ne volite onda je biti nastavnik muka.

Zamislite da u šestom razredu objasnite učeniku endosimbiotsku teoriju po kojoj su nastale bioenergetske organele mitohondrije i ribozomi koji žive u eukariotskoj ćeliji. Sama rečenica je strašna za pročitati. A sad zamislite da nastavnik napravi skeč ili nacrta strip u kome jedna ćelija proguta bakteriju i bakterija joj kaže: Hajde nemoj me svariti imam za tebe dobar predlog. Vidi kako si spora i velika, sva si baš bez veze. Ti meni daj šećer i kiseonik, a ja ću tebi napraviti energiju pa ćeš biti fit i u kondiciji. One se dogovore i od bakterija postanu mitohondrije koje i dan danas žive unutar ćelije i to su bioenergetske organele jer stvaraju energiju. Pošto žive u ćeliji onda su endosimbiotske organele.

I, verujte mi, učenici zapamte za ceo život.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama