Календари васпитно-образовног рада за средње и основне школе у целој земљи су промењени, а због ситуације у школама најпре је била померена проба мале матуре, а потом и сам завршни испит, и то за недељу дана.
О томе како је прошао пробни тест, али и како би требало да се припреме школе, а како ђаци за онај коначни, завршни, говорила је наставница српског језика у ОШ ”Јован Миодраговић”, Маја Радовић.
Она каже да, након дописа у ком их Министарство обавештава да ће завршни испит бити померен није стигла ниједна друга информација која се тиче завршног испита, а да је једино чему евентуално могу да се надају да ће ситуација у којој су се осмаци ове године нашли утицати и на избор задатака који се, наравно, раније припремају.
”Пробни завршни испит је, барем за српски језик и књижевност, ове године био лакши. Ту су углавном били заступљени задаци основног и средњег нивоа, па је, макар на основву резултата моје школе, евидентно да је боље урађено него претходне године. Иако се на тим пробним испитима знање не покаже у потпуности јер се ђаци мање припремају него за завршни испит.” – каже Маја Радовић.
Ипак, она скреће пажњу осмацима и на то да не треба да их изненади ако завршни тест на крају буде тежи од пробног јер је то била пракса претходних неколико година.
”Последње две или три године из српског језика и књижевности се управо то догодило. Баш смо 2023. године имали ситуацију да је тест српског језика био тежи од осталих, а дефинитивно тежи од пробног. Пракса би требало да буде да пробни буде или исте тежине или тежи од завршног испита.” – истиче Радовић.
Како је изгладо пробни завршни испит ове године, погледајте ОВДЕ.
Подсећа да осмаци, који завршавају две недеље раније, те две недеље користе да се и у школи припремају за завршни испит.
Савети за осмаке
Оно што је важно, каже Маја Радовић, јесте да не паниче јер је два сата колико имају на располагању сасвим довољно да се ураде сви задаци.
”И други савет свакако јесте да прво ураде оне задатке које добро знају, а да се онда фокусирају на оне који су им можда тежи. Такође, најбоље би било да тест најпре попуњавају графитном оловком, па да потом хемијском пређу. Хемијска мора бити плава, не црна, не пиши бриши, већ искључиво плава оловка. Одрговори писани другачије се не признају. То је негде задатак и дежурног наставника да провери да ли су сви одговори дати плавом хемијском. Такође, ништа не писати и не шарати по папиру, около.” – упозорава Радовић.
Она посебно наглашава и саветује осмаке да се никако приликом давања одговора не задрже на првом понуђеном, већ да прочитају цео задатак и све понуђене одговоре, пре него што заокруже.
”Такође, понекад се у самом питању крије одговор, рецимо, важно је да ли у питању стоји да треба заокружити тачан одговор или тачне одговоре. То одмах сугерише да ли је у питању један или више.” – каже Радовић.
Попуњавање жеља – попунити СВЕ
Наставница Маја каже да је веома важно, ма колико да је ученик уверен да је остварио добар резултат, требало би да попуни целу листу, свих 20 могућих жеља.
”Такође, приликом попуњавања треба бити реалан и испратити колико је бодова можда прошле године било потребно за упис у тој школи коју дете жели да упише. Ту већ можете негде наслутити да ли је уопште реално очекивати да ту школу дете упише, ако је имало слаб успех.” – објашњава Маја Радовић.
Сви ”морају” да буду одлични.
Некако је, каже она, дошло до тога да је одличан успех императив и да сви морају да буду одлични.
”Сада то више није довољно. Сада сви морамо имати све петице. А нереално је да је свако дете из сваког предмета изузетно, да му све иде једнако добро и постиже фантастичан успех. Наравно да има такве деце, али се ствара и тај притисак на децу да морају бити изузетни и 5,00 чак и ако то можда нису заправо. И, оно што се променило, што ја нисам примећивала кад смо ми ишли у школу, јесте да сад више није довољно добити петицу, него та петица мора да буде јача од оне следеће, да има више бодова.” – рекла је Маја у емисији Пробуди се.
Али тај притисак, тврди она, долази првенствено од родитеља, односно од средине.
Када је реч о избору занимања, додаје да је то дефинитивно процес у који родитељ треба да буде укључен али кроз сугестије и савете, никако кроз забране и притиске.