Kalendari vaspitno-obrazovnog rada za srednje i osnovne škole u celoj zemlji su promenjeni, a zbog situacije u školama najpre je bila pomerena proba male mature, a potom i sam završni ispit, i to za nedelju dana.
O tome kako je prošao probni test, ali i kako bi trebalo da se pripreme škole, a kako đaci za onaj konačni, završni, govorila je nastavnica srpskog jezika u OŠ ”Jovan Miodragović”, Maja Radović.
Ona kaže da, nakon dopisa u kom ih Ministarstvo obaveštava da će završni ispit biti pomeren nije stigla nijedna druga informacija koja se tiče završnog ispita, a da je jedino čemu eventualno mogu da se nadaju da će situacija u kojoj su se osmaci ove godine našli uticati i na izbor zadataka koji se, naravno, ranije pripremaju.
”Probni završni ispit je, barem za srpski jezik i književnost, ove godine bio lakši. Tu su uglavnom bili zastupljeni zadaci osnovnog i srednjeg nivoa, pa je, makar na osnovvu rezultata moje škole, evidentno da je bolje urađeno nego prethodne godine. Iako se na tim probnim ispitima znanje ne pokaže u potpunosti jer se đaci manje pripremaju nego za završni ispit.” – kaže Maja Radović.
Ipak, ona skreće pažnju osmacima i na to da ne treba da ih iznenadi ako završni test na kraju bude teži od probnog jer je to bila praksa prethodnih nekoliko godina.
”Poslednje dve ili tri godine iz srpskog jezika i književnosti se upravo to dogodilo. Baš smo 2023. godine imali situaciju da je test srpskog jezika bio teži od ostalih, a definitivno teži od probnog. Praksa bi trebalo da bude da probni bude ili iste težine ili teži od završnog ispita.” – ističe Radović.
Kako je izglado probni završni ispit ove godine, pogledajte OVDE.
Podseća da osmaci, koji završavaju dve nedelje ranije, te dve nedelje koriste da se i u školi pripremaju za završni ispit.
Saveti za osmake
Ono što je važno, kaže Maja Radović, jeste da ne paniče jer je dva sata koliko imaju na raspolaganju sasvim dovoljno da se urade svi zadaci.
”I drugi savet svakako jeste da prvo urade one zadatke koje dobro znaju, a da se onda fokusiraju na one koji su im možda teži. Takođe, najbolje bi bilo da test najpre popunjavaju grafitnom olovkom, pa da potom hemijskom pređu. Hemijska mora biti plava, ne crna, ne piši briši, već isključivo plava olovka. Odrgovori pisani drugačije se ne priznaju. To je negde zadatak i dežurnog nastavnika da proveri da li su svi odgovori dati plavom hemijskom. Takođe, ništa ne pisati i ne šarati po papiru, okolo.” – upozorava Radović.
Ona posebno naglašava i savetuje osmake da se nikako prilikom davanja odgovora ne zadrže na prvom ponuđenom, već da pročitaju ceo zadatak i sve ponuđene odgovore, pre nego što zaokruže.
”Takođe, ponekad se u samom pitanju krije odgovor, recimo, važno je da li u pitanju stoji da treba zaokružiti tačan odgovor ili tačne odgovore. To odmah sugeriše da li je u pitanju jedan ili više.” – kaže Radović.
Popunjavanje želja – popuniti SVE
Nastavnica Maja kaže da je veoma važno, ma koliko da je učenik uveren da je ostvario dobar rezultat, trebalo bi da popuni celu listu, svih 20 mogućih želja.
”Takođe, prilikom popunjavanja treba biti realan i ispratiti koliko je bodova možda prošle godine bilo potrebno za upis u toj školi koju dete želi da upiše. Tu već možete negde naslutiti da li je uopšte realno očekivati da tu školu dete upiše, ako je imalo slab uspeh.” – objašnjava Maja Radović.
Svi ”moraju” da budu odlični.
Nekako je, kaže ona, došlo do toga da je odličan uspeh imperativ i da svi moraju da budu odlični.
”Sada to više nije dovoljno. Sada svi moramo imati sve petice. A nerealno je da je svako dete iz svakog predmeta izuzetno, da mu sve ide jednako dobro i postiže fantastičan uspeh. Naravno da ima takve dece, ali se stvara i taj pritisak na decu da moraju biti izuzetni i 5,00 čak i ako to možda nisu zapravo. I, ono što se promenilo, što ja nisam primećivala kad smo mi išli u školu, jeste da sad više nije dovoljno dobiti peticu, nego ta petica mora da bude jača od one sledeće, da ima više bodova.” – rekla je Maja u emisiji Probudi se.
Ali taj pritisak, tvrdi ona, dolazi prvenstveno od roditelja, odnosno od sredine.
Kada je reč o izboru zanimanja, dodaje da je to definitivno proces u koji roditelj treba da bude uključen ali kroz sugestije i savete, nikako kroz zabrane i pritiske.