Настава треба да буде организована тако да ученици повремено, бар сваке друге недеље долазе у школу.
Како би могла да се организује настава у школама од 1. септембра
У условима онлајн наставе оцењивање нема никаквог смисла јер је примећено да је број одличних ученика у гимназијама са 40 до 45 одсто порастао и до 60 одсто. Сем тога, ако се настави као до сада школа губи своју васпитну функцију. Управни одбор Друштва директора школа ће следеће недеље одржати састанак на коме ћемо као практичари који организују наставу у школама понудити своја решења и идеје Министарству просвете како би настава могла да изгледа од 1. септембра – каже за Данас Иван Ружичић, председник УО Друштва директора школа Србије, који је и директор Гимназије у Чачку.
Коментаришући предложене моделе организације наставе које је изнео ресорни министар, Ружичић напомиње да се мора избећи да наставници два пута предају исту лекцију јер би то било тешко организовати, а с друге стране би било велико оптерећење за просветне раднике.
Он сматра да се настава може организовати тако да часови трају од 30 до 35 минута, а да у учионицама буде по 15 ученика. То, међутим, не значи да наставници после рада у школи, од куће држе онлајн наставу другој половини одељења.
– Моја идеја је да се одељења поделе на пола, да наставу у школи једне недеље слуша једна половина, а наредне недеље друга. Идеја је да се „вежу“ по два ученика, да онај ко је те недеље у школи шаље материјале ученику који је код куће, а наредне недеље да се замене. Тако би свако имао прилику да пита наставника оно што му није јасно кад није био у школи – објашњава Ружичић.
Он каже да треба направити клизни распоред звоњења, што значи да на одмор неће у исто време излазити сви ученици и наглашава да се и ђаци и наставници морају строго придржавати распореда часова како би се међусобни контакти свели на минимум.
– Велике школе које имају по десет одељења у једној генерацији, а 40 одељења у целој школи могу на овај начин да се организују. Ако у једној смени дође 150 ученика и они се поделе у десет учионица, и уз то направите клизни распоред звоњења, ризик од заразе може да се смањи на минимум. У Србији имате 30 одсто школа које имају до 10 ученика у одељењима и имате 400 до 500 великих школа са преко 30 одељења, када њих организујемо ми смо решили цео систем. Уз поштовање општих санитарно-хигијенских услова које треба да донесу надлежне службе, свакој школи би требало препустити аутономију да наставу организује у складу са својим капацитетима – сматра Ружичић.
На питање како обезбедити довољан број наставника, он каже да би била штета да исти професори морају да долазе и у преподневној и у послеподневној смени, те да би се то могло избећи унутрашњом организацијом школе.
Могуће је, рецимо, да један наставник предаје градиво из хемије свим одељењима првог разреда, а да ђаке испитују њихови наставници.
Ружичић тврди да су наставници спремни и да сами снимају своје часове које би „качили“ на сајт школе, те да за Министарство просвете не би био велики трошак да набаве одређени број камера свакој школи.
Ружичић каже да би ђаци који немају услове да прате онлајн наставу требало да имају приоритет да долазе у школу и претпоставља да је највећи број таквих ученика из сеоских школа које и иначе немају много ђака па је наставу лакше организовати.
На наш коментар да је образовни систем у Србији високо централизован и да давање аутономије школама у оваквој ситуацији личи на пребацивање одговорности, Ружичић одговара:
– Тачно је то што кажете да су многи директори постављени као су постављени, да само чекају инструкције Министарства и да их ништа не интересује, али сви морају да се тргну и да почну о томе да размишљају. Наш систем није неговао аутономију и можда је ово добра прилика да се школе охрабре јер све одлуке морају да се доносе заједнички у сарадњи директора, наставника, синдиката и родитеља. Школе могу и да преузимају моделе од других, ионако треба једни од других да учимо – наводи наш саговорник.
Одлуку препустити родитељима
На наш коментар да би препуштање одлуке родитељима да ли ће децу да шаљу у школу или ће да бирају онлајн наставу могло да испразни пре свега средње школе, Иван Ружичић верује да се то неће десити и да већина ученика и њихових родитеља цени знање.
– Нисам за то да се деца терају силом у школу, има породица у којима су неки од чланова у ризику од заразе, такође ће и неки наставници тражити неку врсту погодности и изузећа па ћемо на нивоу актива морати да се организујемо. Мислим да родитељима треба оставити могућност да се определе да ли желе да њихова деца слушају онлајн наставу, али ће свакако морати да буду оцењивани у школи – сматра Ружичић.
Лончар: О настави 20. августа
На питање како ће бити организована настава у школама и да ли ће почети 1. септембра, министар здравља Златибор Лончар је у Новом Саду рекао да то много зависи од тога како се будемо понашали и да ће се више знати 20. августа када буде јасна епидемиолошка ситуација. „У сваком случају биће организовано тако да буде безбедно и за ђаке и за наставнике“, закључио је Лончар.
Пише: Весна Андрић
Извор: Данас