Епидемија дозвољава смањење градива до 20 одсто
Десет дана уочи почетка нове школске године надлежни и даље без званичног става како ће се радити од 1. септембра, док члан Кризног штаба доктор Предраг Кон тврди да је одлука донета и да „ђаци крећу нормално у школу, али са маскама“.
Али чак и да школска година стартује уобичајено, већ сада је сигурно да ће бити атипична и да ће све школе у Србији морати свој рад да прилагођавају промењивој епидемиолошкој ситуацији.
У зависности од ширења заразе вирусом корона, на локалном нивоу ће се доносити одлуке хоће ли у конкретним школама настава бити у учионици за све ученике, да ли ће се радити по комбинованом моделу или само онлајн.
Градиво није сажето, али ће и током предстојеће школске године наставници имати могућност да одступе од прописаног плана и програма највише 20 одсто, уколико епидемија буде пореметила уобичајену наставу.
На захтев Министарства просвете, Завод за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ) је припремио План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу, који је саставни део Правилника о посебном програму образовања и васпитања и представља полазну основу за планирање, организацију и реализацију наставе, кажу за Данас у ЗУОВ-у.
– План који је ЗУОВ направио се не односи на конкретну школску годину, већ је он део Правилника о посебном програму образовања и васпитања и примењује се у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности. Ове године су промењени програми за четврти и осми разред основне школе и уведен је Дигитални свет у другом разреду. Из тога разлога је урађен нови план реализације за ова два разреда и за нови предмет у другом разреду. Све ово ће бити објављено у изменама и допунама поменутог правилника – каже за наш лист Татјана Мишовић, руководитељка Центра за развој програма и уџбеника у ЗУОВ-у.
Она додаје да су планови за све разреде основне школе поново објављени на сајту ЗУОВ-а, али само зато да би их наставници имали на једном месту.
– Дакле, планови за остале разреде нису мењани, па се зато дешава, рецимо, да је други писмени задатак предвиђен у другом полугодишту, јер је школски календар нешто што је променљиво. Зимски распуст је, као што знате, ове године у јануару, а прошлогодишњим календаром је било планирано да буде у фебруару. Како се план не ради сваке школске године, јер је то део правилника који се примењује у ванредним околностима, он се и не може прилагођавати школском календару. Чак и када бисмо ми сваке године то радили, опет би наставници морали да прилагоде план, јер су могућа боловања за која школа не може да нађе замену или се због тога што распореди часова нису идентични, а постоје нерадни дани, на пример јесењи распуст, не поклапа број часова неког предмета у полугодишту за различита одељења и слично – одговара Мишовић на примедбе неких наставника да су прошлогодишњи планови само преписани.
Она напомиње да је Правилником о посебном програму образовања и васпитања предвиђен само План за основне школе, док је за средње школе прописано да саме прилагођавају програм наставе и учења, јер није могуће направити унифициран план због великог броја различитих програма и у гимназијама (различити смерови, специјализована одељења), а нарочито у средњим стручним школама.
Због тога ће свака средња школа донети план реализације наставе у складу са својим програмом наставе и учења.
– Наставници треба да се придржавају Плана у случају ванредних околности, јер се у овој ситуацији, а и у свакој другој ванредној ситуацији, не може предвидети како ће се настава одвијати, да ли ће школе радити нормално, комбиновано или у потпуности онлајн. Наравно, као што сам већ напоменула, план треба прилагодити околностима (школском календару, броју часова у полугодишту…) – разрешава Мишовић недоумицу наставника да ли се у планирању свог рада морају ослањати на поменути документ.
Поједини просветни радници имају и дилему да ли могу да предвиде мањи број писмених задатака по полугодишту, пошто је и даље на снази одредба из правилника о оцењивању да се закључна оцена може извести и са мање од четири, односно две оцене у полугодишту (за предмете чији је фонд један час недељно), када због угрожености безбедности и здравља ђака и запослених није могуће оценити ученика потребан број пута.
Ова одредба, је подсетимо, унета у правилнике о оцењивању у априлу 2020. године, у време када су школе имале наставу на даљину.
У Министарству просвете за Данас кажу да за сада нема одступања од броја писмених провера знања за одређене предмете, утврђених у правилницима о програму наставе и учења. Додају да ће пратити ситуацију, па ће се и овај сегмент благовремено прилагођавати ситуацији, у интересу ученике.
Физичко
– На који начин ће се изводити настава физичког васпитања зависи од тренутне епидемиолошке ситуације и начина организације наставе, па ће се онда решити питање начина реализације физичког и здравственог васпитања и биће дате препоруке за реализацију, ако буде потребно, као што је урађено прошле школске године – каже Татјана Мишовић.
Извор: Данас