Више посла по комбинованом моделу у школама, без материјалног подстицаја, води ка пуком постављању назива лекције у онлајн учионицу уместо квалитетној настави на даљину, тврди Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа
Комбинована настава на коју су ђаци и њихови наставници принуђени да привремено пређу, због неповољних епидемијских прилика у појединим градовима и општинама, доводи професоре у незавидан положај – да раде дупли посао, прековремено, да држе предавања прво у класичној учионици за групу ученика који су на непосредној настави, а потом да све понове за другу групу ђака истог одељења који уче на даљину у „гугл учионици”, и притом им се додатни рад у отежаним околностима не вреднује повећањем месечних прихода, како у разговору за наш лист тврди Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда.
– Огроман број колега из средњих стручних школа се жали. Неће да раде дупли посао. Имају решење за четрдесеточасовну радну недељу у којој је тачно одређен фонд редовне наставе, припреме, дежурства, допунске, додатне, стручног усавршавања… Онлајн рад је ван тог решења, не плаћа се. Потписали смо решења у којима пише да ћемо радити на часовима од 45 минута у школи без обзира на облик наставе и још два сата недељно потрошити на остављање наставног материјала групи ученика који уче на даљину. То ће се свести на поступак неких наших прагматичних колега из претходних година короне – да деци само напишемо где се нека лекција налази, па нека им родитељи или приватни наставници објашњавају, пошто ми немамо времена да се на то враћамо на редовним часовима. Тако ће колеге ући у „бели штрајк”, јер зашто би неко радио два посла ако му то није плаћено. То је поента приче – уверава Антић.
Такав начин рада, наглашава он, неће одговарати већини ваљаних и часних наставника, којима је стало да децу науче бар основно градиво свог предмета, а не да површно постављају број стране или назив лекције, као да деца не знају да отворе садржај уџбеника или приручника. Исто се напомиње и у допису који је јуче, у име форума којим руководи, Милорад Антић упутио Бранку Ружићу, министру просвете, науке и технолошког развоја. У том писму овај просветни синдикат критикује надлежне због „неодговорне политике, неетичког поступања према ученицима, наставницима и њиховим породицама тиме што није донета ниједна ваљана одлука о прилагођавању наставе и обима знања у околностима пандемије, нити о унапређењу техничке подршке атипичној настави”. Антић, као потписник тих редова, каже да од првог човека просветног система не тражи ништа што не би било у складу са упутствима Министарства просвете.
Чињеница је да стручно упутство за организацију рада средњих школа у овој школској години предвиђа да приликом припремања за непосредну наставу у школи наставници треба да израђују припреме за наставне јединице у дигиталном облику (питања, задаци, материјали за учење, вежбање…) како би се оне могле користити и у настави и учењу на даљину. Предвиђено је и да те наставне садржаје професори ученицима треба да достављају унапред или док бораве на непосредној настави. Такође, препоручује се школама да стручна већа наставника заједнички припремају и деле наставне садржаје. Пожељна је сарадња и између школа, у оквиру заједница сродних кућа знања, као и стручних друштава за поједине наставне предмете у циљу размене наставних ресурса. Због подсећања и утврђивања обрађених садржаја, реализоване и снимљене часове, наставник поставља на платформу за учење, чини их доступним ученицима и на тај начин ствара интерну базу часова, предвиђено је упутством за рад осмолетки, али нигде не пише да слично не може да се чини и у средњим школама зарад квалитета наставе на даљину.
– Пише, пише да треба припреме да се раде у дигиталној форми. Делимично можемо да се ослонимо на материјале од прошле године, али углавном се морају припремити нови – потврђује Антић.
Међу питањима која он поставља министру је и: „Колико треба деце да се разболи да бисмо прешли на онлајн наставу?” Зато питамо да разјасни да ли запослени у средњим стручним школама, чији је гласноговорник, у ствари прижељкују рад од куће.
– Не. И ја сам лично против онлајн наставе, али велики је број заражених наставника, само изгледа нема ко да нас преброји. Да ли примећујете да нема података о броју инфицираних у школама? Код мене у школи је од ковида 19 тренутно оболело дванаесторо колега, од око стотину запослених. Веома је тешко организовати наставу када недостаје кадар. Желимо да се просветним радницима плати прековремени рад или да нам се према Посебном колективном уговору исплате такозване новогодишње награде, које нам нису исплаћене од 2014. године, када су износиле 5.000 динара. Да то буде вид мотивације за посвећеност и преданост раду у отежаним околностима, а не да радимо, а да то нико нити види, нити зна, нити вреднује – појаснио је председник Форума средњих стручних школа.
Извор: Политика