Više posla po kombinovanom modelu u školama, bez materijalnog podsticaja, vodi ka pukom postavljanju naziva lekcije u onlajn učionicu umesto kvalitetnoj nastavi na daljinu, tvrdi Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola
Kombinovana nastava na koju su đaci i njihovi nastavnici prinuđeni da privremeno pređu, zbog nepovoljnih epidemijskih prilika u pojedinim gradovima i opštinama, dovodi profesore u nezavidan položaj – da rade dupli posao, prekovremeno, da drže predavanja prvo u klasičnoj učionici za grupu učenika koji su na neposrednoj nastavi, a potom da sve ponove za drugu grupu đaka istog odeljenja koji uče na daljinu u „gugl učionici”, i pritom im se dodatni rad u otežanim okolnostima ne vrednuje povećanjem mesečnih prihoda, kako u razgovoru za naš list tvrdi Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda.
– Ogroman broj kolega iz srednjih stručnih škola se žali. Neće da rade dupli posao. Imaju rešenje za četrdesetočasovnu radnu nedelju u kojoj je tačno određen fond redovne nastave, pripreme, dežurstva, dopunske, dodatne, stručnog usavršavanja… Onlajn rad je van tog rešenja, ne plaća se. Potpisali smo rešenja u kojima piše da ćemo raditi na časovima od 45 minuta u školi bez obzira na oblik nastave i još dva sata nedeljno potrošiti na ostavljanje nastavnog materijala grupi učenika koji uče na daljinu. To će se svesti na postupak nekih naših pragmatičnih kolega iz prethodnih godina korone – da deci samo napišemo gde se neka lekcija nalazi, pa neka im roditelji ili privatni nastavnici objašnjavaju, pošto mi nemamo vremena da se na to vraćamo na redovnim časovima. Tako će kolege ući u „beli štrajk”, jer zašto bi neko radio dva posla ako mu to nije plaćeno. To je poenta priče – uverava Antić.
Takav način rada, naglašava on, neće odgovarati većini valjanih i časnih nastavnika, kojima je stalo da decu nauče bar osnovno gradivo svog predmeta, a ne da površno postavljaju broj strane ili naziv lekcije, kao da deca ne znaju da otvore sadržaj udžbenika ili priručnika. Isto se napominje i u dopisu koji je juče, u ime foruma kojim rukovodi, Milorad Antić uputio Branku Ružiću, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U tom pismu ovaj prosvetni sindikat kritikuje nadležne zbog „neodgovorne politike, neetičkog postupanja prema učenicima, nastavnicima i njihovim porodicama time što nije doneta nijedna valjana odluka o prilagođavanju nastave i obima znanja u okolnostima pandemije, niti o unapređenju tehničke podrške atipičnoj nastavi”. Antić, kao potpisnik tih redova, kaže da od prvog čoveka prosvetnog sistema ne traži ništa što ne bi bilo u skladu sa uputstvima Ministarstva prosvete.
Činjenica je da stručno uputstvo za organizaciju rada srednjih škola u ovoj školskoj godini predviđa da prilikom pripremanja za neposrednu nastavu u školi nastavnici treba da izrađuju pripreme za nastavne jedinice u digitalnom obliku (pitanja, zadaci, materijali za učenje, vežbanje…) kako bi se one mogle koristiti i u nastavi i učenju na daljinu. Predviđeno je i da te nastavne sadržaje profesori učenicima treba da dostavljaju unapred ili dok borave na neposrednoj nastavi. Takođe, preporučuje se školama da stručna veća nastavnika zajednički pripremaju i dele nastavne sadržaje. Poželjna je saradnja i između škola, u okviru zajednica srodnih kuća znanja, kao i stručnih društava za pojedine nastavne predmete u cilju razmene nastavnih resursa. Zbog podsećanja i utvrđivanja obrađenih sadržaja, realizovane i snimljene časove, nastavnik postavlja na platformu za učenje, čini ih dostupnim učenicima i na taj način stvara internu bazu časova, predviđeno je uputstvom za rad osmoletki, ali nigde ne piše da slično ne može da se čini i u srednjim školama zarad kvaliteta nastave na daljinu.
– Piše, piše da treba pripreme da se rade u digitalnoj formi. Delimično možemo da se oslonimo na materijale od prošle godine, ali uglavnom se moraju pripremiti novi – potvrđuje Antić.
Među pitanjima koja on postavlja ministru je i: „Koliko treba dece da se razboli da bismo prešli na onlajn nastavu?” Zato pitamo da razjasni da li zaposleni u srednjim stručnim školama, čiji je glasnogovornik, u stvari priželjkuju rad od kuće.
– Ne. I ja sam lično protiv onlajn nastave, ali veliki je broj zaraženih nastavnika, samo izgleda nema ko da nas prebroji. Da li primećujete da nema podataka o broju inficiranih u školama? Kod mene u školi je od kovida 19 trenutno obolelo dvanaestoro kolega, od oko stotinu zaposlenih. Veoma je teško organizovati nastavu kada nedostaje kadar. Želimo da se prosvetnim radnicima plati prekovremeni rad ili da nam se prema Posebnom kolektivnom ugovoru isplate takozvane novogodišnje nagrade, koje nam nisu isplaćene od 2014. godine, kada su iznosile 5.000 dinara. Da to bude vid motivacije za posvećenost i predanost radu u otežanim okolnostima, a ne da radimo, a da to niko niti vidi, niti zna, niti vrednuje – pojasnio je predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Izvor: Politika