Nastavnici u Srbiji sve više koriste alate veštačke inteligencije kako bi unapredili svoju praksu. U emisiji Hajde da razgovaramo, na Euronews Srbija, o ovoj temi govorila je profesorka srpskog jezika u Francuskoj školi u Beogradu Olivera Protić Smiljanić i njen kolega Borko Petrović, nastavnik engleskog jezika iz Paraćina. Oboje rado koriste nove tehnologije u svom radu, ali upozoravaju i na njihova ograničenja.
Protić Smiljanić kaže da Ministarstvo prosvete ima određena uputstva za upotrebu veštačke inteligencije u nastavi, ali da nastavnici moraju sami da se snalaze kada je u pitanju ova tehnologija.
Naglašava da pod tehnologijom misli na razne interaktivne alate.
„To su kvizovi koje deca mogu da rešavaju preko svojih telefona, da vi dobijate povratne informacije, tu je i sada poznata „Canva“ koja je povezana i sa veštačkom inteligencijom, genijalne interaktivne platforme za gejmifikaciju i, naravno, ChatGPT, koji je nezaboravna stvar“, navodi ona.
Kada je reč o zloupotrebi ovih alata, profesorka kaže da je uvek bilo dece koje su imale želju da prepisuju.
„Ne možemo reći da to nije bilo i u naše vreme. Samo što je sada ta tehnologija dovela do situacije da oni mogu čitave radove za 10 sekundi da dobiju. Međutim, za sada, srećom, veštačka inteligencija još uvek nije toliko razvijena da taj rad nosi emotivni pečat. Znači, to su robotizovani odgovori i uglavnom nastavnik svaki poznaje dovoljno svoje đake da je apsolutno svestan da to nije radio učenik. Jedino što nemamo dokaz“, ističe ona.
Bez poznavanja gradiva, veštačka inteligencija beskorisna
Ističe i da veštačka inteligencija može da napravi plan časa, da da ideju za uvodni deo časa, ali i za završeni deo časa.
„Učenicima može da objasni, recimo, ako nisu razumeli neki zadatak. Na primer, treba da uradi domaći zadatak iz nekog stranog jezika i on može poslati veštačkoj inteligenciji taj zadatak i reći: molim te, objasni mi, ne razumem ovaj zadatak i dobiti izvanredno objašnjenje zaista“, dodaje ona.
Pa ipak, ukazuje i da je važno da čovek poznaje ono što želi da mu veštačka inteligencija uradi.
„Jer ukoliko ne poznaje, ona greši. ChatGPT mnogo greši. I kada vi dobijete taj rezultat, vi ga morate korigovati“, kaže profesorka.
Šta o veštačkoj inteligenciji misli najbolji nastavnik na svetu?
O ovoj temi razgovarali smo sa najboljim nastavnikom na svetu Borkom Petrovićem iz Paraćina koji kaže da je njegov moto da svaki đak ima posebne potrebe
Nastavnik Petrović takođe dodaje da veštačka inteligencija može biti korisna u pravljenju kvizova za đake.
„Samo ukucate temu koju biste voleli, stvorite kviz, ona već na osnovu pregleda interneta, onoga što ima u svojoj memoriji, može da vam da određena dobra pitanja. Naravno na vama je opet, da li ćete ih izabrati ili ne, ali ono što je dobro je da vi imate ovu povratnu informaciju za svakog učenika – koje pitanje je bilo teško, koliko učenika je pogrešilo to pitanje“, dodaje on.
Pa ipak, on naglašava da veštačka inteligencija sama po sebi nije savršena.
„Robot će na osnovu algoritma reći učeniku: Nisi uradio domaći, dobićeš minus po mom algoritmu. Ali da ste nastavnik i vidite da je dete potišteno, upitaćete ga šta se desilo? Ako on kaže pa ja nisam mogao, spavao sam kod bake, jer su se tata i mama svađali, imali smo problema, pa nisam poneo knjige zbog čega nisam uradio domaći. Vi ne samo da nećete dati minus tom detetu, nego ćete otići u stručnu službu, adresirati taj problem i raditi dalje ono što ljudska bića rade. A to je da vidite celinu, celokupan pristup“, zaključuje nastavnik Petrović.
Ceo tekst: Euronews Srbija