Наставници тврде да нису обавештени како ће се радити у случају затварања школа

Школе неспремне за онлајн наставу


Ако је школски систем спреман за прелазак на онлајн наставу, што тврди чланица Кризног штаба Дарија Кисић Тепавчевић, наставници о томе нису обавештени, нити су добили било каква упутства како ће се радити уколико се школе затворе, сагласни су саговорници Данаса.

Ако главна подршка буду ТВ часови, за које је велико питање ко их уопште гледа, и ова школска године ће по свој прилици бити изгубљена. Како би се у случају комплетне онлајн наставе ђаци оцењивали, шта ће бити са малом матуром, само су нека од питања на које ни просветни радници, ни родитељи немају одговоре.

Да за сада нема разлога да се са комбиноване пређе на онлајн наставу, поручује нови министар просвете Бранко Ружић. Каже да ће се ситуација са епидемијом корона вируса пратити и да ће се у договору са Кризним штабом доносити одлуке. Ружић је у суботу рекао да се подаци разматрају на дневном нивоу, да у 11 управних округа у Србији корона није ушла у образовни систем, а да је у Београду у октобру само 0,024 одсто ученика или студената добило корону.

О томе колико је ученика и наставника заражено, Министарство просвете у претходном сазиву није желело да даје информације, већ је новинаре упућивало на Кризни штаб, иако су управо они достављали податке Кризном штабу. А према последњим подацима које је у петак изнела Кисић Тепавчевић, у току претходне недеље корона је потврђена код 56 ђака – по 28 средњошколаца и основаца. У протеклих 15 дана је забележен раст у обољевању у школама – за 61 одсто у основним и 70 одсто у средњим школама. Кисић Тепавчевић није изнела податке о броју оболелих наставника.

Горан Манојловић, председник зајечарског одбора Уније синдиката просветних радника, каже за Данас да се повећава број оболелих и међу наставницима, наводећи пример једне осмолетке у Бору, у којој је заражено четири запослена. Иако званичних информација о преласку школа на онлајн рад засад нема, Манојловић истиче да се родитељи упорно о томе распитују. Незванично се помињало да ће се школе затворити од 1. новембра, а сада се спекулише да би то могло да уследи после јесењег распуста који ученици основне школе имају од 11. до 13. новембра, док средње школе неће радити само 11. новембра због државног празника Дан примирја у Првом светском рату.

– Родитељима је у интересу да школе буду отворене што дуже, јер је онлајн настава велико оптерећење за породице. Чак предлажу да се, ако школе пређу на онлајн рад, организује повремено консултативна настава јер ученици без директне интеракције са наставницима неке ствари не могу да савладају. ТВ часови нису онлајн настава. Ја сам разредни старешина осмог разреда и родитељи ученика којима предајем већ сада траже да им се каже како ће изгледати завршни испит, а не да те информације добију у јуну – преноси Манојловић утиске са терена.

Његова колегиница Весна Јеротијевић, учитељица из Чачка, сматра да би било добро да се настава у школама како-тако одржи, јер је учинак непосредног рада у учионици неупоредиво већи од ТВ часова. Она потврђује да наставици нису добили никаве информације како би онлајн настава изгледала и напомиње да ће, ако до тога дође, и наставници и ђаци морати да се ослањају на сопствене ресурсе, које ће притом сами плаћати.

На питање у којој мери ТВ часови могу да буду подршка, Јеротијевић одговара да „друго полугодиште претходног разреда у главама ученика не постоји што се тиче знања“.

– Не кажем да деца нису пратила ТВ часове, не кажем да колеге које су их снимале нису дале све од себе, али то очигледно не функционише. Настава је интерактивни процес, када предајем ја по погледу мојих ђака могу да видим ко је схватио и да ли разумеју или морам да променим приступ. План и програм по коме сада радимо уопште није предвидео враћање на наставне садржаје из претходног полугодишта, сем можда по један час у септембру што је недовољно. Било је најављено да ће програм ове школске године бити растерећен, да ће се радити само суштинске и важне ствари, а све је остало исто. Због тога смо принуђени да „претрчавамо“ градиво, упирући све своје снаге да оно што деца нису савладала из претходног полугодишта повежемо са садашњим, јер часова за анализу, обнављање и утврђивање градива из периода онлајн рада, нема. А морамо да идемо укорак са садашњим градивом за случај да се пређе комплетно на онлајн наставу – каже Јеротијевић.

Зилха Крлић, учитељица из Новог Пазара, истиче да је школа у којој ради на почетку школске године одабрала платформу за учење на даљину Гугл учионицу, родитељима су подељени налози и у теорији, како каже, све звучи одлично, али је велико питање како ће изгледати у пракси ако се школе затворе.

– Многи ђаци немају услове да би могли да користе Гугл учионицу, нити родитељи имају времена и могућности да буду присутни код куће и да помогну деци. Постоји опција да се на тој платформи омогући „живи“ контакт наставника и ученика, али се она углавном користи за постављање материјала и домаћих задатака и да нам деца исто тако врате домаће на прегледање. Ништа не може да замени наставу у школи, али наставници су све забринутији јер се број оболелих грађана повећава, а приличан број деце изостаје са наставе – каже Крлић.

Да се онлајн рад у школама које тренутно користе комбиновани модел наставе углавном своди да „испоручивање“ материјала потврђује и Александар Марков, професор историје у Осмој гимназији. Ова школа је једна од малобројних престоничких гимназија која је набавила камере и обезбедила да део ђака у недељи када су код куће, уживо прате часове који се одржавају у школи. На овакав начин се ради и у Десетој и Математичкој гимназији.

– Ми имамо искуство у онлајн настави јер смо тако радили током септембра. То не захтева превелико улагање, нити су технички услови на врхунском нивоу, али је свакако најефикасније. Није ми јасно зашто друге гимназије нису на овај начин организовале рад јер све имају интернет. За то је потребан пристанак наставничког већа. Могуће је да је неким наставницима неугодно да се њихови часови уживо преносе. Једино логично објашњење је или да су се школе одлучиле за једноставнију варијанту или да се директори нису ангажовали да сами обезбеде камере пошто то већ није урадила држава. Чињеница је да чак и када постоји „живи“ пренос, ученици који наставу прате те недеље од куће нису претерано ангажовани, а могу мислити како је у ситуацији када им наставни садржаји стижу на имејл – наводи Марков, који је и председник Форума београдских гимназија.

Помоћу штапа и канапа

Александар Марков такође потврђује да наставници нису добили упутства како ће се радити у случају затварања школа. Оцењује да се врло лако може поновити сценарио из претходног полугодишта, ако не буде постојала директива из Министарства која би била централизована за све школе.

– Ми конкретно у Осмој гимназији имамо разрађен модел за онлајн наставу и искуство из септембра али ће, ако се нешто не промени, многе школе функционисати помоћу штапа и канапа. Претходно руководство Министарства је имало времена од марта до септембра да подигне платформу за онлајн учење где би биле све школе у Србији, а зашто то није урађено, не знам – истиче Марков.

Помоћи сиромашнијим ђацима

Покрет за преокрет саопштио је јуче да захтева да држава ученицима лошег материјалног стања у основним и средњим школама хитно обезбеди неопходна средства за праћење наставе на даљину.

Захтевамо да се и наставном особљу у целој Србији обезбеде технички услови за рад на даљину, наводи се у саопштењу Покрета за преокрет. Преокрет указује да је начин на који је тренутно организована настава дискриминаторан према ученицима који немају интернет у кућама, „паметне“ телефоне или рачунаре, те да је овим ђацима ускраћено Уставом и законима гарантовано право на образовање под једнаким условима.

Пише: В. Андрић

Извор: Данас