Direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji ubuduće će prilikom izbora morati da dobiju podršku više od 50 odsto zaposlenih, a ukoliko nijedan kandidat to ne obezbedi, raspisuje se novi konkurs. Ova novina, predložena u Nacrtu izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, trebalo bi da smanji uticaj politike prilikom izbora prvog čoveka škole, što je u dosadašnjoj praksi bio čest slučaj.
U školama se godinama unazad vodi pravi rat oko direktorske fotelje, a izbori se u pojedinim obrazovnim ustanovama smatraju reperom za procenu uticaja politike na zbivanja u lokalnom školstvu. U prosvetnoj inspekciji tvrde da je gotovo svaki izbor direktora škola praćen pritužbama, a upravo je taj događaj ključni razlog oštrih podela u kolektivima.
Predložene zakonske promene u Ministarstvu prosvete obrazlažu „potrebom da se obezbedi veći uticaj zaposlenih na izbor direktora“, tako što će utvrđivati lista predloga kandidata. Precizirano je da se konkurs raspisuje najranije četiri, a najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Novina je da je ustanova u obavezi da Ministarstvu prosvete dostavi odluku o raspisivanju konkursa radi objavljivanja na njihovoj zvaničnoj internet stranici.
Na ruku većem uticaju zaposlenih ide i predlog da se promeni sastav organa upravljanja, odnosno školskog odbora (po zakonu bira i razrešava direktora škole), u kojem bi ubuduće bila tri predstavnika nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, i po dva predstavnika roditelja i lokalne samouprave. Trenutno se školski odbor bira po formuli tri plus tri plus tri, s tim što se predstavnici škole imenuju iz reda svih zaposlenih.
„Ovom izmenom daje se veći značaj nastavničkom veću u postupku izbora direktora, čije mišljenje je dosad bilo formalno i neobavezujuće za organ upravljanja. Takvim rešenjem se sprečava da u uži krug uđu kandidati čiji program nema većinsku podršku kolektiva. Ovakvo rešenje je propisano zbog potrebe da u sastavu školskog odbora budu pretežno praktičari, koji poznaju sistem obrazovanja“, piše u obrazloženju predloženih izmena zakona.
Predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika i Društva direktora škola Srbije zadovoljni su ovakvim predlozima, ali različito gledaju na to što ni u ovim zakonskim izmenama mandat prvog čoveka škole nije ograničen.
– Ministarstvo nije prihvatilo naš predlog da isto lice može biti birano za direktora najviše dva mandata i to ćemo pokušati da promenimo tokom predstojeće javne rasprave. Sadašnje zakonsko rešenje je sprečavalo na pravi ljudi dođu na prava mesta, jer su direktori uglavnom birani po partijskoj pripadnosti. Često se dešavalo da kandidat dobije podršku 70 ili 80 odsto članova kolektiva, ali da predstavnik zaposlenih glasa suprotno odluci nastavničkog veća, koje ga je na tu funkciju izabralo. Zbog toga ćemo kroz javnu raspravu tražiti da se poveća odgovornost članova školskog odbora iz reda nastavnika, kao i da se omogući njihova brža promena. Dosad su lokalne samouprave odugovlačile sa tim postupkom – kaže za Danas Zvonimir Jović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika.
Dejan Nedić, predsednik Skupštine Društva direktora škola Srbije, smatra da predlog sindikata o ograničavanju broja mandata direktorima škola „neće proći“, napominjući da bi takvo rešenje destimulisalo ljude da konkurišu na tu funkciju ili bi se prijavljivali samo oni pred kraj radnog veka. Nedić je nezadovoljan što Ministarstvo nije prihvatilo predlog da se direktorima čuva radno mesto dva mandata. On kritikuje i zakonski predlog da direktor ne može da se vrati na svoje radno mesto ukoliko bude razrešen, napominjući da školski odbor to može da uradi bez opravdanog razloga.
Veće direktora
Izmenama zakona predviđeno je osnivanje veća direktora na nivou Republike „radi razmatranja pitanja od značaja za rad ustanova i davanja mišljenja Ministarstvu prosvete o unapređenju obrazovnog sistema“. Predstavnici Društva direktora škola Srbije protive se tom predlogu, napominjući da takav savetodavni organ treba da bude nezavisan i da se Društvo već time bavi.
Izvor: Danas
„Trenutno se školski odbor bira po formuli tri plus tri plus tri, s tim što se predstavnici škole imenuju iz reda svih zaposlenih.“
Ovo što ste naveli u tekstu nije tačno, trenutno članovi u školskom odboru koji predstavljaju zaposlene mogu da se biraju isključivi iz nastavničkog veća. Ne od svih zaposlenih
Iz redova zaposlenih clanovi skolskog odbora od skoro mogu biti i pomocni i administrativni radnici i ostali zaposleni, a ne samo nastavnici .
Članovi školskog odbora su direktorovi „ljudi“.Retko se smeju protiviti njihovim zahtevima.
Izmene treba da se odrade,ali tesko ce to kod nas da se primi, pa predlazem da nijednig direktora ne smenjujete ,da im se cuva radno mesto sve dok oni zele,da im se poveca plata,da se ukine bilo kakva odgovornost jer je stanje u nasoj prosveti pri vrhu svetske liste.Svaki skolovan covek odmah zeli i moze da napusti Srbiju i ode u svet.To zbog toga sto je medju svojima najteze.
Mislim da ovo ponistava svrhu konkursa jer kako da toliku podrsku obezbedi neko ko nije radio u nekoj skoli.Smesno
A sto bi neko bio direktor skole gde nikada nije radio??? Zar to nije jos smesnije?
Mi smo upravo ovih dana dobi vd direktor iz druge skole
Jedino rešenje apolitizacije škole je da niko ne vlada duže od 2 mandata. U našoj školi direktor se sprema za peti mandat i zaposlio je 40 prosvetara od ukupno oko 82. Šta mislite da li će vladati doživotno? Sramota! Najbolje državne škole se pretvaraju u privatne birtije, zapošljavaju se preko svih mogućih veza, a najbolji odlaze iz zemlje jer ne žele da biju bitke protiv vetrenjača. I vi to znate – i dozvoljavate!!!
DA li strucni ispit moze da polaze neko ko je profesor razredne nastave aradio je na odredeno i predavao srpski
E ovako… Najpre treba srediti skole i nastavnicka veca. Sadasnji direktori dele norme na ustrb drzavnih izdavanja na po 4-5 radnika kako bi stvorili vecinu. Uposljavaju nekvalifikovane radnike koji kasnije zbog opstanka na takvom mestu normalno je da glasaju za onoga ko ih je primio na posao. NEpotizam, rak rana naseg obrazovanja narocito u skolama van vecih centara Dok prosvetna inspekcija i prosvetni savetnici dovedu skole bar u granicama normale nikada se nece desiti da imamo „demokratski“ izbor direktora. U dogledno vreme ne vidim da se to moze resiti.
Ovo što je odlučeno da je ključno nastavnicko veće-mišlenje za izbor kandidata,mislim da ovo nije ispravno jer se zna da u vecini škola svi direktori su birani jedan i više mandata tako su stvorili svoju ekipu za bilo kakav izbor , i za to vreme su zaposljeni samo porodični ili partijski ljudi. E sada neko neka mi objasni kako drugi kandidat da dobije više od 50 % glasova.
Mislim da izabrani direktor od strane nastavničkog veća nema šanse ako nije podoban lokalnoj samoupravi..