Као бивши ученик, колега и ујак ученице Гимназије у Лебану, Душан Спасић обратио се наставницима и управи ове школе отвореним писмом.
Његово обраћање преносимо у целости.
”Са великим разочарењем пратим догађаје у установи чији сам био ђак. Установи чији су професори, ходници и клупе остали у топлом сећању на дане када сам стицао знање са којим сам лако прошао изазове факултета.
Потписали сте писмо подршке студентима у њиховим напорима, јавно објављено на социјалним мрежама и порталима: Јужне вести, Југмедиа, Дневне новине, да наведемо само неке од њих. Тог 28. јануара потписом сте дали подршку студентима. На порталу Јужне вести је наведено да пружате подршку „бившим и садашњим ученицима“ у борби за боље сутра. Наведено је да стојите иза одлуке Ваших ученика. Седамнаесторо Вас, громогласно се огласило.
А, где сте сад? Након упада непознатих лица у просторије школе 14. фебруара, нико од вас се није огласио. Ћутањем, погазили сте своју реч. Молим вас да размислите, и да станете у одбрану ученика и професије.
Директора подсећам на Чланове 12., 13. и 14. из Конвенције о правима детета чији је потписник и наша држава и који гарантују право деце да изразе своје мишљење, право на окупљање и организовање.
Директора као одговорно лице подсећам и на Члан 8. ЗОСОВА у којем се међу циљевима образовања и васпитања истиче развој критичког мишљења и изражавање сопственог мишљења, развијање солидарности и сарадње као и развијање компетенција за поштовање права детета, грађанских слобода и људских права.
Дакле, ученици имају право на изражавање свог мишљења, то је један од основних циљева образовања у Републици Србији. Ми, као просветни радници смо и дужни да подстичемо развијање ових циљева односно солидарност, сарадњу, разумевање људских слобода и грађанских права.
Због инцидента који се десио 14. фебруара, подсећам Директора на члан 111 ЗОСОВа којим се забрањује било какав облик насиља као и да се под насиљем подразумева и чин попут упада непознатих лица у школу.
Поред наведених ставова, подсећам Вас и на члан 112 који забрањује понашање које вређа част, углед и достојанство. Као директор школе, дужни сте да својим понашањем служите као пример ученицима, те апелујем на Вас да следите закон и уважавате слободу изражавања Ваших ученика.
Надам се да ће ово писмо допрети до мојих колега и директора Гимназије „Стојан Љубић“ у Лебану. Ја верујем да сви ми заједно доприносимо бољитку наше заједнице и будућности генерација после нас. Само заједно и солидарно можемо створити средину у којој права деце на изражавање и живот без насиља нису само мртво слово на папиру. Погледајте децу у очи, у њима је ваша прошлост и њихова будућност.
Душан Спасић, наставник енглеског језика, ујак ученице и студент ДАС Страних филологија