Број заражених ђака и наставника у основним и средњим школама у Србији, званично, није велики у односу на укупан број запослених у образовном систему.
Ипак, све је већи број просветара који су заражени или су због контакта са инфицираним особама у самоизолацији. Јер, како су нам рекли у неким школама, тешко је наћи замену, нарочито учитељима, па, како тврде, влада права јагма за просветним радницима.
Подацима о броју оних који су због короне „ван строја“ располаже Министарство просвете, јер је свих 18 школских управа у обавези да сваког дана до 13 часова достављају ову врсту података. Како они нису у сваком тренутку доступни јавности у синдикатима сумњају да је број заражених много већи него што званичници тврде.
Извесно је да готово нема школе у Србији у којој неко од просветних радника није одсутан с посла – било да је инфициран ковидом, или због контактирања са зараженом особом.
Тако, на пример, у ОШ „Мила Павловић“ у Чачку троје учитеља и двоје наставника су у самозолацији.
– Учитељи који су у самоизолацији замењени су колегама који немају радни ангажман, а наставнике мењају други наставници из школе – каже нам Весна Јеротијевић, учитељица у овој чачанској образовној установи.
Принуђени на бржи распуст?
Председник Синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић сматра да није проблем број заражених, већ број оних који су у изолацији:
– Заражавање није велико, али су случајеви изолације многобројни. Просветари или деца која су била у ризичном контакту морају у изолацију две недеље. Питање је колико систем то може још да подноси. То може бити један од разлога да деца оду на распуст раније него што је планирано.
Она истиче да у граду има седам великих школа, па ако се у свакој разболи по троје учитеља, значи да је потребно више од 20 учитеља за замену.
– То је у Чачку тешко наћи, већа је потражња него што има незапослених учитеља на бироу – каже Весна Јеротијевић.
– Понегде су у наставу укључени и пратиоци деце са посебним потребама која иду у одељења у оквиру инклузивне наставе. Муку око замене учитеља повећава и што деца од првог до четвртог разреда наставу похађају пре подне, па су сви учитељи заузети и нико не може да „ускочи“ уместо болесног колеге.
Алтернатива деца која не иду у школу могу да прате ТВ наставу,
У београдској ОШ „Ћирило и Методије“ не раде две учитељице и двоје наставника.
Директорка Мануела Илић каже нам да је на тржишту рада нашла замену, али указује и да је највећи проблем потрага за наставницима математике, пошто су они, иначе, дефицитарни.
Извор: Новости