Логично, зар не?
Кад ваш малишан савлада читање у мери која му омогућава да реченицу коју је прочитао понови и разуме, претпостављате да је спреман за самостално читање. Чак и бројне књиге и психолози тврде – не радите за децу оно што она могу да ураде сама. То се, ваљда, односи и на читање. Да би га усавршила, деца морају да вежбају, а ви им то ускраћујете јер им читате уместо да то раде сама, зар не?
Ипак није тако!
Пробајте да читање изузмете из свих осталих правила (облачење, храњење, везивање пертли) јер је читање много сложенији процес и оно је за дете много више од обичног причања приче. Док му читате, ви мењате боју гласа, објашњавате му појмове, одговарате на питања, заједно коментаришете догађаје, разговарате … и најважније од свега – присутни сте. Дете осећа да сте у тим тренуцима потпуно посвећени њему и не жели да му то одузмете само зато што сад зна сва слова. Није их ваљда научило да би сад изгубило драгоцено време које проведе с вама у читању приче за лаку ноћ! Можда не знате, али великом броју деце је време проведено с мамом или татом пред спавање омиљени део дана.
Не брините, нећете им приче за лаку ноћ читати до средње школе, али је важно да прелаз на самостално читање буде пажљивo изведен, како дете не би осетило да је нешто изгубило. Иако силно теже да буду велика и самостална, деца једним делом себе желе да увек могу да се увуку у мамин и татин загрљај и слушају омиљену причу, испричану топлим и познатим гласом.
Прелазак на самостално читање дуготрајан је процес. У том процесу важно је неколико ствари. Прву смо већ објаснили – важно је да дете не осети да губи контакт и време које проводи с родитељима у читању. Друга важна ствар јесте књига коју бирате. Деца узраста од шест до осам година неће желети да самостално читају „књиге за бебе“, тј. сликовнице с великим илустрацијама и мало текста које сте им читали кад су била веома мала. Када крену у школу, она желе књигу за велику децу. Свакако је важан и обим – не би требало бирати предугачке текстове, да се дете не би обесхрабрило кад схвати да му за читање једне књиге треба неколико недеља.
Све ове ствари су одлично обједињене у новом серијалу књига о каубоју Кости. Четири књиге из те едиције прате авантуре каубоја Косте, његове свиње Цице и краве Руже, који живе на Дивљем западу и пролазе кроз разне духовите ситуације, увек са срећним завршетком. Књиге су писане тако да омогуће самостално читање малим почетницима. Реченице су врло кратке и једноставне, радња је изузетно занимљива, илустрације су привлачне и веселе, а књиге су у тврдом повезу и у формату као „за велике“. Деци ће сама идеја о томе да читају књигу која изгледа озбиљније, а опет дечје, бити примамљива. Иако нису обимне, свака од књига подељена је на приче како би читаоци почетници лакше савладали целину.
На крају, да не заборавимо, постепени прелазак на самостално читање подразумева то да ћете лагано, из дана у дан, све мање читати ви, а све више дете. Детету можете да кажете: „Хајде да прву страну вечерас прочиташ ти, а ја ћу остало“.
Како време буде одмицало, дете ће све више читати само, а све мање ће му читати родитељи.
Ипак, то никако не значи да је дан када ћете сасвим престати да читате свом детету близу. То оставите за онај тренутак кад оно само одлучи да каже: „Maма, сад сам велики. Желим да читам сам“.
А. Ц.