Logično, zar ne?
Kad vaš mališan savlada čitanje u meri koja mu omogućava da rečenicu koju je pročitao ponovi i razume, pretpostavljate da je spreman za samostalno čitanje. Čak i brojne knjige i psiholozi tvrde – ne radite za decu ono što ona mogu da urade sama. To se, valjda, odnosi i na čitanje. Da bi ga usavršila, deca moraju da vežbaju, a vi im to uskraćujete jer im čitate umesto da to rade sama, zar ne?
Ipak nije tako!
Probajte da čitanje izuzmete iz svih ostalih pravila (oblačenje, hranjenje, vezivanje pertli) jer je čitanje mnogo složeniji proces i ono je za dete mnogo više od običnog pričanja priče. Dok mu čitate, vi menjate boju glasa, objašnjavate mu pojmove, odgovarate na pitanja, zajedno komentarišete događaje, razgovarate … i najvažnije od svega – prisutni ste. Dete oseća da ste u tim trenucima potpuno posvećeni njemu i ne želi da mu to oduzmete samo zato što sad zna sva slova. Nije ih valjda naučilo da bi sad izgubilo dragoceno vreme koje provede s vama u čitanju priče za laku noć! Možda ne znate, ali velikom broju dece je vreme provedeno s mamom ili tatom pred spavanje omiljeni deo dana.
Ne brinite, nećete im priče za laku noć čitati do srednje škole, ali je važno da prelaz na samostalno čitanje bude pažljivo izveden, kako dete ne bi osetilo da je nešto izgubilo. Iako silno teže da budu velika i samostalna, deca jednim delom sebe žele da uvek mogu da se uvuku u mamin i tatin zagrljaj i slušaju omiljenu priču, ispričanu toplim i poznatim glasom.
Prelazak na samostalno čitanje dugotrajan je proces. U tom procesu važno je nekoliko stvari. Prvu smo već objasnili – važno je da dete ne oseti da gubi kontakt i vreme koje provodi s roditeljima u čitanju. Druga važna stvar jeste knjiga koju birate. Deca uzrasta od šest do osam godina neće želeti da samostalno čitaju „knjige za bebe“, tj. slikovnice s velikim ilustracijama i malo teksta koje ste im čitali kad su bila veoma mala. Kada krenu u školu, ona žele knjigu za veliku decu. Svakako je važan i obim – ne bi trebalo birati predugačke tekstove, da se dete ne bi obeshrabrilo kad shvati da mu za čitanje jedne knjige treba nekoliko nedelja.
Sve ove stvari su odlično objedinjene u novom serijalu knjiga o kauboju Kosti. Četiri knjige iz te edicije prate avanture kauboja Koste, njegove svinje Cice i krave Ruže, koji žive na Divljem zapadu i prolaze kroz razne duhovite situacije, uvek sa srećnim završetkom. Knjige su pisane tako da omoguće samostalno čitanje malim početnicima. Rečenice su vrlo kratke i jednostavne, radnja je izuzetno zanimljiva, ilustracije su privlačne i vesele, a knjige su u tvrdom povezu i u formatu kao „za velike“. Deci će sama ideja o tome da čitaju knjigu koja izgleda ozbiljnije, a opet dečje, biti primamljiva. Iako nisu obimne, svaka od knjiga podeljena je na priče kako bi čitaoci početnici lakše savladali celinu.
Na kraju, da ne zaboravimo, postepeni prelazak na samostalno čitanje podrazumeva to da ćete lagano, iz dana u dan, sve manje čitati vi, a sve više dete. Detetu možete da kažete: „Hajde da prvu stranu večeras pročitaš ti, a ja ću ostalo“.
Kako vreme bude odmicalo, dete će sve više čitati samo, a sve manje će mu čitati roditelji.
Ipak, to nikako ne znači da je dan kada ćete sasvim prestati da čitate svom detetu blizu. To ostavite za onaj trenutak kad ono samo odluči da kaže: „Mama, sad sam veliki. Želim da čitam sam“.
A. C.