Научници на трагу узрока аутизма – „кривац” је мајка

јул 27, 2018

Нова студија објављена у часопису за имунологију пронашла је везу између микробиома црева и аутизма преко истраживања над животињама. “Постоји дефинитивна веза између имунолошког одговора и развоја мозга. Међутим, то нема везе с вакцинама. То се збива много раније”, појаснио је др Џон Лукенс са Одељења за неуронаку Универзитета Вирџинија.
Кључни чинилац ризика развоја поремећаја из аутистичног спектра је микробиом мајке-скуп свих микроореганизама који природно живе у нашем телу-током трудноће, показало је истраживање научника с Медицинске школе Универзитета Вирџинија (УВА). које је објављено у научном часопису The Journal of Immunology.
Ово откриће отвара могућност смањивања ризика за развој аутизма уз одговарајуће промене у исхрани трудница или узимање одговарајућих пробиотика.
Иначе, људски микробиом (микробиота) чине сви микроорганизми које живе у нама: ткивима, течностима, стомаку и цревима, као и на нама, на свим деловима коже те се он сматра посебним људским органом о којем је у последње време било јако пуно истраживања.
Научници су успели да спрече развој аутизма у примерцима лабораторијских мишева. Ризик је смањен помоћу блокирања одређеног упалног молекула интерлеукин-17а, коју ствара обрамбени систем организма. Стручњаци сматрају да би се аутизам такође могао спречавати тако да се инхибира стварање тог молекула.
Овај молекул је већ повезан са условима за стварање реуматоидног артритиса, мултипле склерозе и псоријазе, и показало се да је важан у превенцији инфекција. Важно је, такође, да утиче на начин на који се мозак развија у материци.
Нова студија објављена у часопису за имунологију пронашла је везу између микробиома црева и аутизма преко истраживања над животињама. Међутим, није наш сопствени микробиом тај који утиче на развој аутизма или не, кажу истраживачи – то је наша мајка.
Али, аутори истичу да је истраживање ових процеса још увек у раној фази, што значи да тек треба видети да ли ће друга метода имати неких нежељених нуспојава. Стручњаци такође планирају да истраже да ли у овом процесу учествују неки други молекули.
“Утврдили смо да је микробиом кључни чинилац у одређивању склоности аутистичним поремећајима, што указује на то да бисмо могли циљати мајчин микробиом или упални молекулу ИЛ-17а”, рекао је доктор Џон Лукенс с Одељења за неуронауку на УВА.
“Молекул би се такође могао користити као биомаркер за рано дијагностиковање”, додао је.
Лукенс истиче да нови рад, иако показује повезаност неуроразвојних поремећаја и обрамбеног система, ни на који начин не указује на спрегу између вакцинације и аутизма.
“Постоји дефинитивна веза између имунолошког одговора и развоја мозга. Међутим, то нема везе с вакцинама. То се збива много раније”, појаснио је Лукенс.
Познато је да у људском телу има више бактеријских него људских ћелија. Највише их има у пробавном системему, где већина њих има позитивну улогу. Те “добре бактерије”, нам помажу у пробави, спречавају бројних инфекције и уче наш одбрамбени систем како да се бори. Већ раније знало се да поремећаји у функционсању микробиома могу узроковати бројне болести, нарочито неке аутоимуне као што су улцерозни колитис или Кронова болест. Такође је било познато да је фактор ризика за развој аутизма у генетици, али и да би део проблема могао бити у окружењу. .
У новом преломном раду Лукенс и његови сарадници открили су сложену везу између здравља микробиома труднице и здравог развоја детета.
“Микробиом може обликовати развој мозга на различите начине. Он је заиста важан за подешавање одговора потомства на инфекције, повреде и стрес”, рекао је Лукенс.
Тим с УВА показао је да нездрави микробиом мајки може узроковати проблеме у неуролошком развоју детета. Добра ствар у овом открићу је то што се на микробиом може релативно лако утицати правилном исхраном, пробиотицима и пресађивањем узорака здравих фекалија. Свим овим техникама може се успоставити здрава равнотежа међу микроорганизмима у пробавном систему.
Други приступ, блокирање ИЛ-17а, много је ризичнији јер тај упални молекул има важну улогу у обрани организма од упалних процеса. Зато би играње њиме могло имати опасне нежељене последице.
Извор: Недељник

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама