Данас испред продавнице стају полицијска кола, излази млади полицајац. Прилази деки који крије лице кесом. Па добро деко, зашто кад знаш да не смеш. Дека плаче, нема никог на свету. Полицајац му узима кесу и пита шта треба да купи – 1/2 кг леба и 2 кромпира.
Седи деко у кола, ја ћу да ти купим и да те одвезем кући. И ја ћу сваки дан да ти купујем шта треба, каже му полицајац.
– Не треба, сине, ништа три четири дана, ово ми је више него доста…
Прошло је пар сати, не могу да се саставим…
Београд, Бежанијска Коса, Идеа
Снежана Обућина
Da li mozda imate neku konkretniju informaciju kako se moze doci do deke?
Tuga do neba…
Strašno koliko starih ljudi nema nikog, nema gde, nema sta da jede i nikoga nije briga osim pojedinog humanog žČOVEKA to naglašavam jer treba biti prvo čovek. Gde je.država da se pobrine za smesta, hranu itd za takve ljude. Ljudi dajte na budu grada po garsonjeru jer taj čovek je radio i izdvajao za ovu državu a nema nista. A koliko nas je takvih ni ja nisam puno dalje od toga i pored penzije koja ne pokriva ni osnov. Gde smo radili, za šta za socijalu????