Родитељима се, да се не лажемо, напросто не може угодити. Прво једва чекамо да нам деца проговоре, после „падамо у несвест“ због сваке новоизговорене речи коју нико осим нас није разумео, а онда лудимо кад крену да нас бомбардују питањима и потпитањима. Код неке деце је реч о фази која релативно брзо прође, а друга заувек остају брбљивци који „мељу“ без престанка.
Брбљива деца су обично веома интелигентна и дружељубива, што је јако слатко док су мала, али ако се речитост и енергичност не каналишу, могу да буду извор многих проблема касније, кад пођу у школу Брбљиви малишани, поред тога што много причају, често имају лошу концентрацију. Њима се идеје роје невероватном брзином, скачу са активности на активност, не држи их место, што их често уваљује у проблеме.
Уместо да га ућуткујете, претворите се у његовог најпажљивијег слушаоца. Будите стрпљиви, слушајте шта вам дете говори и трудите се да одговорите на свако његово питање. Не показујте да вам је досадно и напорно, јер то може да му наруши самопоуздање и убије жељу да тражи одговоре у вези са светом који га окружује.
Уколико мало дете превише прича у неким непримереним ситуацијама, не треба га грдити и љутити се на њега. Објасните му због чега тај тренутак није добар за разговор и обећајте да ћете касније одговорити на сва његова питања. Никада детету не говорите да је достадно, јер ће то, ма како безазлено деловало, лоше утицати на његово самопоуздње. Оно због тога може да се осећа одбачено и да престане да вам се поверава онда када је заиста важно да знате шта му се дешава, а то не бисте волели.
Зато будите стрпљиви, одговарајте на питања и усмеравајте дете на активности у којима ће му брбљивост користити – на глуму, рецитаторске секције, а касније на и на дебатне клубове.
Извор: Дечји сајт